ЊУЈОРК - Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је синоћ да је Србија посвећена дијалогу Београд и Приштине и нагласио значај Заједнице српских општина, која упркос Бриселском споразуму још није формирана, што, како је истакао, представља негативну поруку и српској заједници и ЕУ.
Дачић је, на седници Савета безбедности Уједињених нација посвећеној Косову, уједно упозорио на пораст верског екстремизма у покрајини и на чињеницу да се до сада, од 220.000 програниних Срба, вратило само 1,9 одсто. У околностима у којима живи, српски народ на Косову гаранцију свог опстанка и развоја види у ономе што му је од стране ЕУ гарантовано Бриселским споразумом, истакао је Дачић. "Реч је о успостављању Заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права, те допринела даљој и бржој нормализацији односа", рекао је Дачић. Иако су сви извештаји генералног секретара УН препознавали потребу што скоријег формирања ЗСО, то до данас није реализовано, рекао је министар, подсећајући да је, уместо тога, уведен нови елемента у виду укључивања тзв. Уставног суда Косова у преиспитивања и де факто измене Бриселског споразума. То је негативна порука српској заједници, али и ЕУ као посреднику и УН, истакао је Дачић. Он се осврнуо и на пораст верског екстремизма на Косову и Метохији, у протеклом периоду који је, како је оценио, достигао је највиши ниво у региону. "Радикалне исламистичке структуре, подржане од стране значајног броја верских службеника имама званичне Исламске заједнице Косова и Метохије и појединих међународних и локалних исламских организација и удружења, те њихова повезаност са страним борцима у Сирији и Ираку, којих је, ако се изврши поређење са бројем становника исламске вероисповести, отишао највећи број из региона Балкана, указује на постојање високог нивоа претње од извршења терористичких аката", навео је Дачић. Према његовимм речима, радикализација политичких прилика и погоршање безбедносне ситуације услед ескалације политичког и верског екстремизма, представљају претњу за све житеље Косова и Метохије, а по правилу су најугроженији повратници у национално мешовитим срединама. "То захтева додатне мере на плану јачања безбедности Срба и припадника невећинских заједница који су, како и овај извештај наводи, редовне мете и жртве етнички мотивисаних напада" навео је Дачић. Посебан разлог за забринутост је, како је додао, присуство елемената тероризма и деловање радикализованих екстремиста у виду повратника са ратишта на Блиском Истоку на Косову. У самом Извештају говори се о хапшењима и подизању оптужница против већег броја косовских Албанаца због сумње у повезаност са терористичким организацијама, подсетио је он. "У извештајном периоду било је више случајева исписивања графита "ИСИС" на кућама Срба, на зидовима објеката СПЦ и поред путева. Подсетићу и на случај хапшења четворице наоружаних исламиста крајем јануара испред капија манастира Дечани, бисера српске, европске и светске духовне и културне баштине, који се налази и на Унесковој Листи светске баштине у опасности", истакао је министар. Он је указао и на положај српске и мањинских заједница јужно од Ибра, оценивши да је нужно да периодични извештаји рефлектују и њихову ситуацију. "Занемаривање људских права и проблема са којима се сусрећу мањинске заједнице широм Косова додатно доприноси њиховом осећају изолованости, запостављености и безизгледности. Зато предлажем да се у наредни извештај укључи и исцрпан преглед ситуације у којој се налазе припадници ових заједница јужно од реке Ибар", рекао је Дачић. Осврћући се на питање повратка, шеф српске дипломатије је поновио да Београд годинама истиче да је више од 220.000 Срба протерано са својих огњишта на КиМ, а да је само 1,9 посто њих остварило одржив повратак. "Да ли то значи да је међународна заједница дигла руке од повратка више од 200.000 Срба и да ли ће тиме бити легализовано етничко чишћење Срба са Косова и Метохије? Колико година још треба да прође да би се они вратили? Или је према Србима све дозвољено?" упитао је Дачић. Изношење парцијалних евиденција о нападима на живот и имовину Срба и припадника других неалбанских заједница на известан начин релативизује једну, цивилизацијски недопустиву појаву, а то је прогон људи само зато што не припадају већинској заједници, напоменуо је он. "Сложићете се да би било врло илустративно видети статистику о процентуалном решавању злочина и накнади штете за кривична дела извршена против Срба, укључујући убиства. Подсетићу да је број правоснажно осуђених извршилаца убистава за више од 1.000 Срба, од 1999. године до данас, и даље нула". рекао је Дачић. Шеф српске дипломатије је упутио апел УН и другим представницима међународне заједнице да помогну у превазилажењу проблема који отежавају повратак интерно расељених својим домовима. Притом, истакао је Дачић, треба имати у виду да је недостатак ефикасног механизма за повраћај узурпиране имовине, поред одсуства безбедности, један од најважнијих чинилаца који отежава и ограничава повратак. Дачић је истакао да је ангажман УНМИК-а за Републику Србију од изузетне важности, јер је у питању мисија у коју српско становништво има највише поверења, али и мисија која је гарант статусне неутралности међународног присуства у Покрајини, у складу са резолуцијом СБ УН 1244 (1999).
УНМИК се залаже за унапређење дијалога између Београда и Приштине
УНМИК се заједно са ЕУ и другим партнерима залаже за унапређење дијалога између Београда и Приштине на свим нивоима, од централних власти до грађанског друштва, поручио је вечерас специјални представник генералног секретара УН и шеф УНМИК-а Захир Танин. Танин је, на редовној седници Савета безбедности УН у Њујорку о Косову, рекао да је сарадња између Српске православне цркве и косовских власти назадовала током прошле године. "Нерешена питања везана за црквену својину и спровођење правне заштите изазвала су напетост у односима. И даље добијамо извештаје о инцидентима, укључујући крађе, у домаћинствима која су у власништву косовских Срба, што изазива забринутост", истакао је Танин. Шеф УНМИК-а је указао да је дијалог између Београда и Приштине од кључног значаја, а да његов крајњи успех мора бити утемељен у сарадњи између свих лидера, широм региона. Танин је рекао и да је, иако је Косово успоставило снажан законодавни оквир, примена тог оквира и даље недоследна, да је правосудна администрација неприхватљиво спора, а примери политичког уплитања свакодневни. "Корупција на многим нивоима повећава исфрустрираност јавности, штети свакодневном животу свих људи на Косову, смањујући могућности за економски развој и поткопава веру у политички систем", нагласио је Танин. Упозоривши да Косово ове године очекују сложени изазови, шеф УНМИК-а се осврнуо на протекле месеце у којима је, како је навео, поларизација косовског политичког пејзажа достигла нивое у којима је напредак био спречен, а најочитији пример је честа употреба насиља од стране опозиције како би се спречио рад Скупштине и других владиних институција. "Верујем да је ово погодан тренутак да сви промене фокус са политичких сукоба и усмере се на суштинска питања", поручио је Танин, истичући да политички лидери треба да буду отворенији у тражењу могућности за региону сарадњу, уместо да су усредсређени на ограничне политичке интересе. У Њујорку је почела седница Савета безбедности УН, на којој се разматра извештај о раду УНМИК-а и ситуацији на Косову. Извештај за период од 16. октобра 2015. до 15. јануара 2016. представља шеф УНМИК-а Захир Танин, конференцијском везом из Приштине, а после њега ће говорити шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Присутнима ће се обратити и косовска представница Фљора Читаку, а затим ће уследити дебата амбасадора земаља чланица Савета безбедности. Дачић ће у свом излагању дати осврт на Извештај генералног секретара УН-а и изнети оцену Београда о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и деловању УНМИК-а. Он је, уочи доласка у Њујорк, изјавио да је позиција Србије ојачана, наводећи да више нема оправдања да нешто не може да се спроведе и да Србија и српски народ на Косову очекују да буде испуњено све што је договорено. Бан је у извештају изразио забринутост због насиља и запаљиве реторике којима је прибегла косовска опозиција, оценивши да је то допринело одлагању примене неких аспеката споразума Београда и Приштине, посебно споразума о формирању Заједнице српских општина. Уз извештај УН који је припремио Бан Ки мун, објављен је и анекс извештаја високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини о деловању Еулекса, у коме се наводи да је у поменутом периоду ова мисија наставила своје активности надзора и примену извршних функција у складу са својим мандатом у области владавине закона.
Прочитајте још:ТЕРАПИЈА ОТРОВОМ! Шешељ открива како се лечи од рака дебелог црева и јетреРАСИПАЊЕ ГЛАСОВА: Ко ће профитирати?И ДРАШКОВИЋ ЧЕКА ПОЗИВ: Kо jош куца на врата напредњака?
Извор: Танјуг
