Правда

Европска унија већ годинама прича о томе да би све земље морале да се умреже како би могле једне другима да позајмљују гас, али је општепозната ствар да Брисел инсистира на томе да се направи гасна конекција између Србије и Бугарске. Јелица Путниковић каже да тренутно у Бугарској нема гаса који би Србија могла да повуче. Београд је у неравноправном положају, јер је Брисел Бугарима дао новац и за ту гасну конекцију и за гасну конекцију између Бугарске и Грчке. „Ми треба сами да финансирамо градњу тог гасовода. Наши политичари стално истичу да ће Србија изградити ту конекцију. Међутим, мислим да не треба журити, јер док се не одлучи да се било који гасовод из Грчке и Бугарске гради на северу, ми немамо потребу да се повезујемо са Бугарима.“ Путниковићева сматра да је Србија Европској комисији у суштини небитна и колико год се Београд трудио  да удовољи свим Бриселским клаузулама у законима, неће их задовољити. Иако је Србија прва потписница Енергетске заједнице Југоисточне Европе, изузета је чак и из приче о гасној умрежености. Једноставно, ту се очигледно форсира веза Бугарске и Румуније, и мислим да је то мало једна пацка због тога што Србија није увела санкције Русији, каже за Јелица Путниковић. Заменик директора Института за националну енергетику Александaр Фролов каже да европске власти раде на стварању јединственог економског простора, због чега се „гуши“ супротстављање националних влада, које понекад воде политику другачију од бриселске. Зато Европа жели да контролише токове енергената, како би контролисала и економију. „Србија је сада фактички талац ове сложене политичке ситуације. Али што се тиче испорука гаса, њој не прети никакав проблем. У скорије време, као ни остатак Европе, Србија неће имати проблема са испорукама гаса. Ипак, доводе се у питање испоруке преко Украјине, најпре јер је то технички несигурно, а не из политичких разлога. Да ли ће уопштено доћи до прекида испорука руског гаса преко Украјине? Не, бар до 2020. године, а до тада ће се већ свакако реализовати неки други пројекти изградње нових маршрута, како би се осигурале испоруке, па у том смислу и у Србију“, каже Фролов. Русија и даље разматра учешће у пројекат „Посејдон“, који подразумева изградњу гасовода по дну Црног мора до Грчке и даље до југа Италије. Јелица Путниковић сматра да је препрека тој градњи Турска, која је на прагу рата, па није погодно тло за инвестиције. Вероватно ће одлука о томе да ли ће се гасовод преко Црног мора за овај транзит градити ка Турској или ка Бугарској сачекати нека боља времена. Међутим, она каже да је добра вест што у том пројекту учествује Италија. Премијер те земље Матео Ренци недавно је канцеларки Ангели Меркел замерио што је Немачка себе обезбедила руским гасом договарајући „Северни ток 2“, као и то што се у Бриселу инсистирало на томе да се обуставе гасоводи „Јужни“ и „Турски ток“. Јелица Путниковић каже да, ако сада гледамо мапу гасовода који су већ изграђени преко Црног мора, ми видимо „Плави ток“ што значи да до Турске већ тече руски гас. Извесно је да Руси размишљају о томе да поред „Плавог тока“ направе неку нову варијанту која би омогућила умрежавање првобитне идеје гасовода „Посејдон“, јер је он варијанта у којој би учествовале Турска, Грчка и Италија. Уредница „Балкан магазина“ објашњава да ако тај гас иде на север, онда је заиста много безбедније да из Грчке иде кроз Македонију и Србију, а не преко Бугарске. „Бугари стално истичу да их Русија званично није обавестила да прекида ’Јужни ток‘ и да се они надају, да би волели да буду гасни хаб. Уколико бугарска влада коначно схвати да мора, пре свега, да размишља о својим грађанима, а не да удовољи Бриселу и америчким политичарима који су против руског гаса у Европи, онда би и они могли да се понуде Москви као партнер који ће уз поштовање трећег енергетског пакета можда учествовати у томе“, каже Путниковић. С друге стране, наглашава Путниковић, ако ће гас од тог гасовода „Посејдон“ ићи на север, онда  да је много боље и извесније да се иде трасом кроз Србију него евентуално кроз Румунију. Првобитна варијанта која је уопште била прича о преговарању и изградњи „Јужног тока“, тада је Румунија избегнута, а гасовод је требало из Бугарске да иде кроз Србију и Мађарску. Заменик директора института за националну енергетику Александар Фролов сматра да Русија сада ради на реализацији новог јужног пројекта гасовода и да је штета што Србија нема излаз на Црно море, јер верује да би иначе тај пројекат и почео у Србији. Фролов међутим наглашава да пошто је ситуација другачија, онда као опције остају или Бугарска или Румунија или Турска. Иако Бугарска није у потпуности самостална држава, не искључује се у потпуности могућност њеног учествовања у овом пројекту. „Када се у оквиру ЕУ решавају проблеми у вези са енергетиком, они не обраћају много пажње на Србију, иако је она важан чвор у балкансом региону. У озбиљном решавању питања у вези са поузданим испорукама гаса Балкану, Србија би обавезно морала имати важно место. Друга је ствар што се ту јавља питање да ли сам Београд довољно штити своје интересе“, каже Фролов.