Правда

Најновији пример је оцена Ненада Поповића, председника Српске народне партије, дата у тексту у Блицу “ЗА ИЛИ ПРОТИВ - Да ли Србија треба да уђе у НАТО”, да су “током бомбардовања погинуле хиљаде наших грађана”, наводе у ЦЕАС-у. Сличне паушалне оцене скоро редовно износе сви високи званичници Србије, поготову током комеморативних манифестација поводом обележавања почетка бомбардовања, истичу у ЦЕАС-у и додају да је председник Србије Томислав Николић поводом петнаестогодишњице изјавио: “Када бисмо уз имена хиљада невиних жртава које помињемо и жалимо сви, а не само породица, сазнали име макар једног кажњеног џелата, наредбодавца или извршиоца, било би нам лакше”. Тадашњи премијер Србије Ивица Дачић говорио је истим поводом о “више од 2.000 људи”, каже се у саопштењу ЦЕАС-а. На сајту Амбасаде Руске Федерације у Србији, у тексту поводом обележавања четрнаестогодишњице бомбаровања, наводи се да је током бомбардовања “убијено најмање 2.500 људи”, а сличне процене могле су се чути и од других руских званичника. Нажалост, овакве паушалне оцене могу се чути и од многих других актера јавног живота, а медији их махом преносе као неупитне, наводи се у саопштењу ЦЕАС-а. ЦЕАС подсећа да је Фонд за хуманитарно право, на основу свеобухватног истраживања које је спровео на основу више од 31.000 докумената, изјава сведока и чланова породица, фотографија и других извора дошао до следећих недвосмислених података објављених 2015. године, а који се могу наћи на званичном сајту ове организације. Фонд за хуманитарно право је организација на чијем челу је Наташа Кандић, а ево шта стоји на њеном сајту: У Србији (без Косова) и Црној Гори је од бомбардовања НАТО снага живот изгубило 275 људи, и то: 180 цивила, 90 припадника Војске Југославије (ВЈ), пет припадника МУП-а Србије. Осим троје држављана Кине, сви остали су били држављани СРЈ“. На Косову је живот изгубило 484 људи, и то: 267 цивила (209 албанских и 58 неалбанских), 171 припадник ВЈ, 20 припадника МУП Србије и 26 припадника ОВК (19 од 26 припадника ОВК страдало је у НАТО бомбардовању КПЗ Дубрава код Истока). Надаље, од почетка 1998. до краја 2000. године у сукобима на Косову погинуло је укупно око 13.500 људи, од чега око 10.800 Албанаца, 2.200 Срба и око 500 Рома и других неалбанаца. О овом контексту се у Србији много мање прича, и поред масовних гробница косовских Албанаца откривених на територји уже Србије, за које скоро нико пред домаћим судовима још није одговорао, поручују из ЦЕАС-а. Имајући у виду ове сада свима доступне податке чију су методологију прикупљања верификовали светски признати демографи и форензичари с једне стране, те да се ближе ванредни избори, којима ће претходити кампање које ће се поклопити са још једном годишњицом НАТО бомбардовања, као и да су односи Србије са НАТО све чешћа и жучнија тема у нашој јавности, с друге стране, ЦЕАС апелује да се престане са непотребним повећањем броја наводних жртава, јер су и стварни бројеви потресни. Свако даље изношење нетачних података биће знак непоштовања жртава, скривених циљева, манипулације јавности, медијске и јавне неодговорности, који са одавањем поште погинулима немају никаве везе, стоји у саопштењу ЦЕАС-а.

Прочитајте још:ДАЧИЋ: ЗСO ниjе формирана – негативна порука Србима и EУИ ДРАШКОВИЋ ЧЕКА ПОЗИВ: Kо jош куца на врата напредњака?

Извор: Правда