Нису напредњаци измислили ботове, а још мање демократе. Ипак, од доласка Српске напредне странке на власт, овај феномен упада у очи овдашње, пре свега, интернет јавности и често изазива иритацију.
Да бих сазнала како функционишу ботови, разговарала сам са људима који пишу коментаре на интернет вести и постове као симпатизери или активисти Српске напредне станке и Демократске странке. Њихова имена су измењена, може се претпоставити зашто. За четири године колико су на власти, напредњаци су значајно узнапредовали у овој области. Сваки пут када би у интернет јавности били разоткривени шаблонским коментарима, они су смишљали нове стратегије и организовали семинаре. Сваки пут када би процурели скринштови из њихових група за координацију, састајали су се, тражили уљеза и претили тужбама. У медијима су помињани програми које су користили, Валтер и СкyНет, као и сада наводно актуелни, Фортресс. Захваљујући активисти СНС-а, кога ћемо назвати Милан, служећи се управо саветима СНС стручњака за медије јер је ово име некако уобичајено, видела сам како Фортрес функционише. Фортрес је готово генијална платформа где су већ изложене све вести које је потребно „одрадити" то јест - клик на линк, лајк, шер, коментар. - Углавном и не прочитам вест, само механички пишем коментаре. Блиц је најбитнији, Б92, Телеграф, Курир... Имаш приоритетне вести, кад немаш времена, мораш прво то да урадиш, па онда остало. На Твитеру треба да лајкујеш и ретвитујеш, углавном Вучићеве твитове. Имаш и списак људи које треба да запратиш, а треба и тебе доста људи да запрати. Све ми је под лажним именом, и кад пишем коментаре увек изаберем неко друго име. Наравно, да не би било очигледно, поред ових треба да имаш и неке приватне објаве - каже Милан. Постати бот или активиста, како они воле да кажу, веома је једноставно. Одеш у прву просторију странке, формално се учланиш и изразиш жељу да се бавиш активизмом. Одмах ти направе налог за Фортрес, а потребно је да имаш налоге на Фејсбуку и Твитеру. Потом добијеш потребне инструкције и прионеш на посао. - Инструкције су углавном уопштене, а ти треба сам да смислиш коментар. На пример, за Гашића, кад је пао хеликоптер, писали су: „Ајмо сад, удри најјаче"... Или кажу да се стално помиње неко, као сад што пише да се инсистира на „новом ДОС-у". Некад, кад не знам како да напишем, гледам од других ботова, па мање више копирам исто. Једино кад се раде анкете, онда добијемо јасне инструкције да сви одговоримо са да или не - прецизира Милан. Не постоји очигледнији пример манипулисања јавним мњењем од лажирања истраживања ставова грађана. Интересовало ме је о каквим је то тачно анкетама реч. - Има увек неких... Ево, сад су за гласање, да ли би требало изаћи на изборе, да ли се опозиција плаши и тако... Бот мора да буде свакодневно активан, па чак и кад су празници, мада, како каже наш саговорник, викендом су генерално сви мање присутни на интернету. Једину корист коју активисти имају од ботовања су бодови. Саговорник објашањава да у Фортресу свако има свој налог на коме се мери учинак. - Кад напишем коментар на неким вестима, онда га прекопирам у тај мој налог и наведем место где сам коментарисао. Е сад, битно је да ти коментар прође да би добио бодове. За коментар можеш да добијеш од 0.10 до 3 бода, све зависи колико ти је коментар добар. Ако коментаришеш у првих 50 – добијаш 3 бода. Треба да имаш минимум 50 ретвитова, имаш и одређен хештег. На Јутјубу треба да одлгедаш 30 секунди неког видеа да би добио 1 бод - каже Милан. Контрола активности је на високом ниову. Уколико ниси активан седам дана – искључују те. Постоји неколико Фејсбук група за координацију, по различитим окрузима, а саговорник каже да га некад зову телефоном како би га опоменули због лоших резултата и нагласили да мора да буде активнији. Поред тога, чести су и састанци за активисте где их, како ми објашњава, бодре да више раде и да пролазност коментара буде боља, али и куде оне који су имали лоше резултате. Ботови дакле, не раде за плату или сендвиче, како јавност верује. Бесомучно кликћу, лајкују, фејвују, твитују, коментаришу за бодове и наду да ће их у блиској будућности конвертовати у посао у јавној управи или јавном предузећу. Да ли је неко успео у овом алхемијском процесу? - Неки људи су годинама радили кампању, лепили плакате и делили флајере, па ништа нису добили. То што си активиста не значи много, потребне су неке друге везе. Чланска карта је само позадина. Кога хоће да поставе на неко место, поставе га. Обично се потписује неки уговор по пројекту, на одређено, на три месеца, а после продужавају уговор - одговара Милан. Колико је СНС озбиљан, показује и да се редовно организује дружења активиста у кафанама, како би се ојачао заједнички дух и оданост странци.
Опозиција
Како са ботовањем стоје у Демократској странци? Активиста ДС-а, у даљем тексту Милош, потрвдио ми једа је ботовање редовна ативност, али да се "ради на мало софистициранији начин." - Много је лакше манипулисати из позиције критичара него хвалиоца власти, а и људима који то читају делује пријемчивије. У периоду од 2008/2009, па до 2012. године, било је другачије и теже. Било је потребно и више креативности. Данас се инспирација за критику овакве власти лако пронађе и на друштвеним мрежама, буквално се преписује од људи који имају критичке ставове - објашњава Милош. Иако је веома битно коментарисати вести, Милош каже да активизам на друштвеним мрежама односи примат, будући да се коментатори не крију иза лажних надимака. - Постоји и коментарисање са лажнних профила, и то се обично ради на локалном нивоу, када је неког потребно облатити или 'пустити буву', а нико не би баш да сноси одговорност за могућу клевету - каже мој саговрник. Раније су постојали општински координатори и озбиљна страначка организације, а данас је то, као и многе ствари у вези са ДС-ом, открива Милош, атомизовано и остављено поједницима из странке да делују по жељи. - Такође, постојао је и неки програм који смо ретко користили, јер су коментари били 'проваљиви', а и тај процес није тада толико узимао маха као данас – СНС га је развила и омасовила толико да коментари на сајтовима изгледају смешно. Доказ да свака неумереност производи контраефекат - каже Милош. Као и напредњаци, и демократе раде свакодневно "јер се скоро свака вест може сместити у политички контекст." - Наравно, уколико је потенцијал неке теме да утиче на рејтинг огроман, реагује се чвршће - прецизира Милош. Ботовање не спада у традиционалне страначке активности као што су лепљење плаката, дељење летака, промоције на штандовима, али је са развојем интернета и друштвених мрежа ова врста активизма постала окосница кампање. Још једна сличност са напредњацима је да ботови немају никакву корист од овог посла "јер они који су на дну страначке хијерархије раде искључиво у интересу оних на врху." - Наравно, појединци који се покажу као добри страначки војници буду награђени – углавном радним местима у јавним предузећима - тврди Милош. Мноштво коментара виртуелних и лажних идентитета свакако не одсликава верно шта друштво заиста мисли, већ намеће ставове одређене групације симулирајући већину стварајући тако наводно „доминантно" мишљење јавног мњења. Упркос увреженом мишљењу да ботови раде за плату или, пак, сендвиче, својеврсна војска наших суграђана своје политичко биће своди на послушну машину потпуно бесплатно. За производњу бесмислене пропаганде, наше машине енергију црпе из агрегата наде. Неки од њих су прагматични и равнодушни, а неки заиста верују у идеју, или се бар труде да тако оправдају своју активност. Парадоксално, уместо да води једноумљу, ово непостојање дискусије - а интернет би и требало да подразумева форум за размену мњења - и наметање одређеног става, често доводи до сукоба и тензија у друштву. Док се бирачи на интернету свађају и једни друге називају „ботинама" и „лоповима", док на улицама демонстранти „спонтанима" огорчено вичу „сендвичи", политичари несметано доносе нове законе по хитном поступку и потписују јавности недоступне уговоре. Грађани се међусобно мрзе за џабе, а политиканти задовољно живе од њиховог новца. Дајте нам игара, кад већ хлеба немамо.
Прочитајте још:
Извор: vice.com/rs (Александра Малишић)
