БEOГРAД - Kада би избори били данас одржани у парламенту Србиjе биле би представљене све политичке опциjе, док би политичар са наjвише подршке у jавности, скоро 60 одсто, остао актуелни премиjер и председник СНС Aлександар Вучић, док би са готово jеднаким процентом негативан реjтинг имао лидер ДС Боjан Паjтић.
Истраживање агенциjе Фактор Плус, коjе jе данас представљено, показуjе да СНС има подршку 49,4 одсто политички опредељених грађана, Социjалистичка партиjа Србиjе 11,3 одсто, Демократска странка 6,4 одсто, Српска радикална странка шест одсто, коалициjа Демократска странка Србиjе и Двери 5,7 одсто и коалициjа Социjалдемократска странка Србиjе, Либералнодемократска партиjа и Лига социjалдемократа Воjводине пет одсто. Kако jе обjаснио политички аналитичар Деjан Вук Станковић добар резулат имаjу ПУПС и покрет "Доста jе било", коjи се крећу око три одсто. "Покрет "Доста jе било" из месеца у месец иде напред и биће занимљиво видети како ће изгледати такмичење између странака еврореформског блока, попут ДС, СДС-ЛДП-ЛСВ и "Доста jе било", и очекуjемо jедну врсту "дербиjа" на тоj еврореформскоj сцени, али и жестоку политичку утакмицу између СРС и ДСС-Двери", рекао jе Станковић. Према речима директора агенциjе Фактор Плус Владимира Пеjића, резултати истраживања, коjи jе на 1.200 испитаника спроведено од 22. фебруара до 1. марта, показуjе да jе на политичкоj сцени Србиjе тренутно прегруписавање снага и да, иако су резултати слични претходним, тек се очекуjе права борба за гласаче почетком предизборне кампање. "Чини ми се да у Србиjи последњих децениjа ниjе било кампање у коjоj ниjе било ниских удараца, тако да и овог пута очекуjемо доста негативног, а не само позитивног. Mеђутим, то неће утицати у већоj мери на резултате избора", рекао jе Пеjић. На питање новинара има ли шансе за опозициjу да направи неки значаjниjи резултат Пеjић jе одговорио да не очекуjе велику промену. "На почетку приче о изборима, када jе опозициjа у питању, све jе почело с тим да jе цела опозициjа против Вучића, а боjим се да ће се предизборна прича завршити са причом против своjих политичких супарника, коjи су им много ближи, и биће много више сукоба унутар самих опциjа, чиме ће борба против Вучића пасти у други план", рекао jе Пеjић. На исто питање Станковић сматра да не треба очекивати да све опозиционе листе пређу цензус уколико сценарио буде негативна кампања против Вучића или између самих странака коjе припадаjу jедноj политичкоj опциjи. Према његовим речима, ако се буде инсистирало само на негативноj кампањи као обрасцу комуникациjе са бирачким телом и политичком конкуренциjом не треба очекивати да сви коjи тернутно имаjу између пети шест одсто пређу цензус. "Негативна кампања само учвршћуjе ставове оних коjи су политички опредељени. Да бисте новог човека довели да гласа морате да нудите нешто позитивно, да му створите уверење да вреди гласати. Oпозициjа има слабе изгледе ако буде понављала обрасце понашања какву сада имаjу", сматра Станковић. Oн jе упитао и какву поруку могу да пошаљу опозициони лидери, констатуjући да се "нису нарочито снашли" ни када су били на власти, нити сада када су у опозициjи. Станковић jе подсетио да jе власт, упркос неким веома непопуларним мерама, попут бриселског процеса и оних коjи прате сугестиjе MMФ-а, ниjе претрпела санкциjе. "Власт са контраверзним одлукама ниjе клизала у погледу своjе популарности, а опозициjа коjа jе у комфорниjоj позициjи ниjе напредовала. Tо говори да лидери коjи заступаjу опозициjу немаjу ону врсту политичког кредита коjи су имали док су били на врхунцу политичке моћи", рекао jе Станковић. Према његовим речима главни недостатак опозициjе jе непостоjање нових лидера, лоша комуникациjа са властитим бирачким телом, али и са политичком конкуренциjом. Истраживање jе показало и да jе дошло до благог пораста заинтересованости грађана за излазак на изборе у односу на претходни месец, од коjих jе 72 одсто недвосмислено политички опредељено. Kада jе реч о реjтингу личности, изабрани су они коjи се идентификуjу са политичком опциjом и наjбољи реjтинг има Вучић - 58 одсто подршке и 31 одсто неодобравања, председник Србиjе Tомислав Николић са 26 одсто подршке, али и 45 одсто неодобравања, те Зорана Mихаjловић - 26 одсто подршке, али и 47 одсто неодобравања. Наjвећи проценат неодобравања имаjу лидери демократа Боjан Паjтић (девет одсто подршке и 63 одсто неодобравања), радикала Воjислав Шешељ (15 одсто подршке и 61 одсто неодобравања) и СДС-а Борис Tадић (11 одсто подршке и 48 одсто неодобравања). На питање да ли нека партиjа на некоj коалиционоj листи може да утиче да грађани не гласаjу за ту листу показало jе да 79 одсто грађана неће одустати од свог политичког опредељења, док на питање шта очекуjу да ће бити фокус предизборне кампање испитаници сматраjу да ће бити економске теме и незапосленост. Питање коjе се односи на мигрантску популациjу, шта грађане наjвише плаши, наjвећи броj грађана jе рекао да од миграната нема страх (50 одсто), да неки од њих могу бити терористи (25 одсто), да се плаше болести (23 одсто), да могу да униште српску културу и традициjу (11 одсто)… "Oдговори на ово питање потврђуjу тезу да у Србиjи немате раширену ксенофобиjу", закључио jе Станковић.
Прочитајте још:ОЛБРАЈТОВА ПРОГОВОРИЛА СРПСКИ: Американци не мрзе Србе (ВИДЕО)Вучић о новом министру одбране:Ђорђевић гаранциjа стабилности система одбране
Извор: Танјуг