* * * * *
Пред нашим очима се појављују и јачају нови издајници Отаџбине. И чак улазе у фазу екстазе од своје издаје. Упадају у својеврсни транс, егзалтацију од издаје. Ево докле је догурао син бише сенаторке Пономарјове - златни дечко Илија Пономарјов. У програму украјинског ТВ канала Њуз Ван рекао је Украјини да су њени „војници током Руског пролећа на Криму требали да убијају руске војнике“. Рекло би се: нечувени случај нечовештва и издаје, али не. То је већ било. Био је један анархиста Михаил Бакуњин. Довезли су га из Европе (где је у неколико земаља био осуђен на смртну казну) директно у Петропавловску тврђаву, после је, након што је осуђен у Русији на доживотну робију, служио казну у Шлисербуршкој тврђави, па послат у Сибир до краја живота, одакле је побегао. Докопао се Лондона, где је успешно загорчавао политички живот Маркса и Енгелса. Умро је природном смрћу. Бакуњин је био полонофил, стао је на страну пољског устанка против Руса, сам није ратовао, али је подстрекавао, за шта је и добио доживотну робију. Пономарјов је већ заслужио бар ћорак. И то би било праведно. Јер, да човек с руским презименом позива на убијање руских војника, и да му за то ништа не буде, то је грешка у космосу, у светској правди. Ђаволштина.Прочитајте још:Извор: fakti.org
