Правда

Сада страхују да би и саме могле постати крајњи циљ за избеглице. Када шефови држава и влада Европске уније и Турске у понедељак (7. марта) буду разговарали о решењима за избегличку кризу, то ће са галерије помно пратити и гости са Западног Балкана: представници Македоније и Србије. Јер, све што се на конференцији договори, па чак и само помене, директно ће се одразити на ситуацију на Балканској рути. У разговору о пооштравању пограничне политике своје земље, српски комесар за избеглице Владимир Цуцић одбацио је одговорност своје земље: "Уверавам Вас да такве одлуке потичу из циљних земаља – Немачке, Аустрије или Шведске“. А македонски премијер Ђорђе Иванов објашњава: „Кад год нека земља северно од нас отежа прелазак своје границе, и ми то учинимо". Овакво понашање балканских земаља није ново. Тако је било још после самита ЕУ-Балкан у октобру 2015. у Бриселу. Тада се разговарало о мерама за спречавање хаоса на Балканској рути. Само што су се учесници конференције вратили кући, стигла је електронска пошта из Словеније преко Хрватске до Србије и Македоније... Иако то у званичним документима није утврђено, одлучено је да се из Грчке према северу пропуштају још само избеглице из Сирије, Ирака и Авганистана, преноси Ксенија Миленковић, директорка Канцеларије за европске интеграције Србије СЕИО, и додаје да је порука озбиљно схваћена. Када су у Немачкој почеле дискусије о томе треба ли избеглицама из Авганистана уопште признати статус ратних избеглица, земље на Балканској рути нису дуго оклевале: Авганистанци су преко ноћи проглашени за економске избеглице и спречени да даље путују. "Спремни смо да у транзиту помогнемо свим људима које циљне земље хоће да приме", каже српски комесар за избеглице Цуцић и додаје: "Већ одавно се говори да Авганистанцима неће више бити дозвољено пропутовање; то није била наша одлука". Ретко када су балканске земље биле тако сложне, и ретко када су њихове политичке елите и народ били тако сагласни као када се ради о избеглицама. У Грчкој, Македонији, Србији, Хрватској и Словенији, попут мантре се понавља: то се не односи на нас! Они само желе да даље путују, а ми при томе само нудимо логистичку помоћ. У неуобичајеној хармонији, Скопље, Београд и Загреб поручују: "Ми сигурно нећемо постати хот-спот". У лето 2015, док је феномен избегличких таласа још био нов, а слике са граница трепериле на малим екранима, и у земљама Западног Балкана се живо дискутовало о геостратешким узроцима збега, или о "исламистичкој опасности". Но, брзо је свима постало јасно да избеглице не желе да остану ни у једној од тих земаља. Говорило се: "Ми смо само транзитна земља; избеглице желе да иду даље, за Немачку, то ја за њих обећана земља и то се нас не тиче" – тако Анђелко Милардовић са Института за миграцију у Загребу објашњава расположење у региону. Бројке му дају за право: прошле године је Балканском рутом прошло више од 800.000 избеглица, али у Македонији је поднето само 1.578 захтева за азил, у Србији осам, а у Хрватској, која је земља ЕУ – читавих 211 захтева. Тако су месецима стотине хиљада људи само спровођене од једне границе до друге – до "земаља пријема", како на Балканској рути зову Аустрију, Немачку или Шведску. У међувремену се ситуација променила: откако је Аустрија почетком фебруара најавила да ће решавати још само 80 захтева за азил дневно и примати још само 37.500 избеглица годишње, у транзитним земљама је дошло до узбуне. Ниједна од њих не жели да буде последња станица за избеглице. Македонија је готово потпуно затворила границу са Грчком, док се у Хрватској озбиљно размишља о обезбеђивању границе војском. Чак и у земљама кроз које се досад нису кретале реке избеглица, сада расте нервоза због могућег настајања алтернативних рута. Тако албанска министарка за интеграцију Клајда Ђоша упозорава на "велики број" избеглица које чекају да буду пуштене у Албанију, а бугарски премијер Бојко Борисов је наредио да се одрже заједничке вежбе полиције и војске у пограничним регионима према Грчкој и Македонији. Сада владе земаља Балканске руте напето ишчекују резултате самита ЕУ-Турска. Све очи су у упрте у Немачку. "Немачка је најутицајнија земља ЕУ и циљ за већину избеглица. Уместо да израчунава квоте и покушава да блокира избегличке руте, Немачка сада има шансу да нађе темељно и свеобухватно решење кризе", каже млади београдски социолог Дарио Хајрић. А ако то не успе, херметичко затварање Европе ће се наставити, додаје он: "Ако се Европа одлучи да следи Мађарску и даље гради зидове, остаће у ружном друштву: сама са сопственом ксенофобијом".

Прочитајте још:ЦИА НАЈАВЉУЈЕ БАЛКАНСКИ РАТ? Православни савез срушиће Велику Албанију!БЕЗ СРБИЈЕ: Нова избегличка рута искључује Србију!?

Извор: Дојче веле