Што је Вашингтон мање јасан према Турској, ситуација постаје експлозивнија.
Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је позвао на затварање турско-сириске границе, недељу дана после договора САД-Русија о прекиду ватре, што је поново подстакло шпекулације о будућности већ озбиљно угрожених руско-турских односа. Лавров је поновио тврдње да Анкара подржава терористе пружајући им оружје, под маском конвоја хуманитарне помоћи, док затвара оне који се јавно томе успротиве. Турска ове оптужбе сматра за пристрасне и не узима их за озбиљно, а оне подстичу даље тензије док се константно говори о могућем војном сукобу Москве и Анкаре. Свет може да потцењује турски фактор у односима Русије и Запада, и његове импликације за глобалну стабилност, али сама чињеница да се сукоб помиње није добар знак, обзиром да се стручњаци слажу да шансе за прави рат постепено расту, без обзира на то колико политичари покушавају да га спрече. Без чврсте политике према Турској, чини се Вашингтон лута између сарадње са Русијом око Сирије, и подржавања Турске као чланице НАТО у хипотетичкој војној конфронтацији са Москвом. То доводи до још једног проблема: што је Вашингтон мање јасан према Турској, ситуација постаје више непредвидљива и експлозивна. Изгледи за сукоб између Русије и Турске, а самим тим, шири сукоб између Русије и НАТО-а нису високи, али не изгледају немогући. “САД су савезник Турске у оквиру НАТО, и обавезале су се да је бране у случају сукоба са Русијом”, каже Роберт Фридман, амерички професор са Универзитета Џонс Хопкинс. “Међутим, САД нису срећне турским понашањем. Не само да је Ердоган постао исламски аутократа, већ су и његови напади на сиријске Курде у супротности са политиком САД, које подржавају Курде против Исламске државе. С обзиром на тренутну несигурну обуставу ватре, не видим Турску инвазију на Сирију, али је Ердоган непредвидив”. Мајкл О’Ханлон, виши сарадник и директор истраживања у Одељењу за спољну политику Брукингс института каже да су САД “чврст савезник Турске, али имају тешке односе са председником Ердоганом и немају кохерентан план сарадње са Анкаром у вези решавања кризе у Сирији”, “Зато би ствари могле постати горе на свим фронтовима, пре него што буде боље. Свакако ништа неће бити лако”, каже О’Ханлон. Аурел Браун професор на Универзитету у Торонту и сарадник Универзитета Харвард, тврди да је Турска фактор који свакако отежава односе САД-Русија и наглашава више дилема Москве и Вашингтона. “САД сматрају да је корисно да сарађују са Русијом на прекиду ватре у Сирији, али не желе да подрију Турску. Русија жели прекид ватре, очување сиријског режима и побољшање односа са САД, али не жели да то Ердоган искористи на било који начин. Све ово чини прекид ватре слабијим и нестабилним.”
Да ли САД имају уоквирену политику према Турској?
Један од изазова за светску безбедност није само јачање сукоба између Русије и Турске, већ и недостатак стабилности у политици САД према Турској. “Због Ердоганове, у почетку најмање прећутне подршку према ИСИС, сукоба са сиријским Курдима, његовог текућег сукоба са Израелом, као и његовог обрта ка радикалном исламизму, Обамина администрација сада с њим није задовољна”, рекао је Фридман. Истовремено, он истиче да је Вашингтону и даље врло потребна авио база Инџирлик. Дакле, политика САД према Турској, је пре свега одређена њеном тактиком у Сирији. “Политику САД према Сирији и даље одређује неспремност Обаме да се дубље умеша у сукоб. Турска ту није главни фактор” каже Фридман. Ариф Асалиоглу, генерални директор турског Међународног института за развој научне сарадње је веома јасан: “За последњих 50 година, Турска је као чланица НАТО у добрим односима са САД. Међутим, у последње три или четири године, став САД према Турској се променио. Данас односи САД и Турске нису онакви као раније. То је чињеница, и нису се побољшали ни пошто је Турска оборила руски авион. Данас су односи још гори. Првобитно блиски односи председника Обаме са Ердоганом, који су засновани на нади да турски председник следи демократски пут умереног ислама, углавном су погоршани због све веће домаће репресије и дволичне полтике Анкаре према избеглицама и ИСИС. Али Обама мора да подржи Турску у светлу њеног чланства у НАТО и њеног положаја улаза за избеглице. Без обзира на то, америчко разочарење у Ердогана је опипљиво”, каже Асалиоглу.
Турска, Русија и САД виде Сирију веома различито
Џон Алтерман, директор Блискоисточног програма у америчком Центру за стратешке и међународне студије сматра да се тензије Русије и Турске преливају на САД због обавеза Вашингтона да брани Турску, али Вашингтон то покушава да смири. “Веома лоши односи Вашингтона са Русијом, нарочито у вези Украјине и руско глобално војно самопоуздање, отежавају да две нуклеарне силе заиста ефикасно сарађују на Блиском истоку. На неки начин, ривалство са Русијом гура Америку према Турској (што заузврат охрабрује Анкару да предузима ризичне и на крају самопоражавајуће акције)”, каже Алтерман.
Прочитајте још:ТУРЦИ УЦЕЊУЈУ УНИЈУ: Траже 20 милијарди евра или пуштају неконтролисани талас миграната?!ТОКОМ ВЕЖБЕ НАПАДА НА РУСИЈУ: НАТО тенк убио норвешког цивила! (ФОТО/ВИДЕО)Руски џихадисти: Алах нам је дао гвоздене ракете, користићемо их против отпадника Путина
Извор: Russia direct, Курир
