Када чујете из уста Зоране Михајловић реченицу која гласи: Грађани да верују резултатима, а не обећањима, дефинитивно морате да се запитате да ли ми који итекако осећамо резултате ове власти и Зорана Михајловић живимо у истој димензији? Пише: Весна Веизовић
Наиме, резултати ове власти су свакако видљиви, и не само ако гледамо „високу политику“ и оно што они називају дипломатијом, чак много боље резултате осећамо ми које дотиче унутарња политика, економија и услови живота који су за само три године од некако подношљивих дошли до робовласничког система у ком овим резултатлијама плаћамо данак и на ваздух. Додуше, није Зорана Михајловић једина која се хвали оваквим резултатима и која, и поред оно мало здраве памети која нам је остала покушава да нас убеди како нам је сада много боље него раније. Ту је читава хрпа властодржаца која нас убеђује у исто. Поред госпође Трилатерале, чија ташна кошта колико десет просечно материјално обезбеђених породица потроши укупно за читаву годину дана, ту је и први међу једнакима, наш премијер. Он наиме, и поред свих релевантних резултата које спроводе и независне и веома зависне агенције за истраживање тржишта и које наводе да се налазимо у самом врху на листи најсиромашнијих земаља и на самом дну листе земаља у развоју, каже да ми уствари не схватамо али да је економија Србије прва у региону, да наша привреда буја а да се број радних места повећава из дана у дан. Резултати су видљиви, не само на материјалном плану, кажу они, већ и на дипломатским, јер коначно Србију поштују у свету, а такође имамо и политичку стабилност које раније није било. А сад мало реалности. Када бисмо ишли од оних најминорнијих обећања датих од стране ове владајуће гарнитуре па до највећих, просто не бисмо нашли обећање које су они дали пре доласка на власт а које је испуњено. Почев од ТВ претплате, признања Косова и Метохије, уласка Србије у НАТО, смањења плата и пензија, улагања у пољопривреду, бољег живота за шест месеци до две године, сигурности... Може овај списак да се настави у недоглед, све до оног тренутка када је јасно да је ова власт урадила све супротно од онога што су обећали.
Постали смо НАТО колонија
У правом смислу речи колонија. Не онаква какву замишљамо, још увек немамо окове на рукама, али када се угаси ТВ и они највећи скептици опијени туђим животима осећају да су им у много чему руке везане. Да се борба за права претворила у потпуну обесправљеност становништва, да смо само бројке чија судбина је у нечијим туђим рукама. Али све то што се дешава је за „наше добро“, само још то нисмо схватили, јер немамо могућност тако суптилног поимања високих циљева наших политиканата.
Сабирни центар
И када све државе затворе своје границе, уведу већи систем безбедности – ми то нећемо учинити, више пута је поновио и премијер, и Александар Вулин. Зашто? Зато јер смо ми људи, јер ми схватамо шта значи бити избеглица – одговарају и опет се позивају на поштовање које стичемо таквим понашањем. Поштовање или подмсевање и искоришћавање? Кога брига? И сме ли кога да буде брига када је сваки негативни извештај о азилантима кажњив законом?! То што постајемо сабирни центар, издају азили а у последње време и дају се држављанства многима који немају основа за то (о чему је строго забрањено говорити), што је Београд за само две године доспео на листу најопаснијих градова Европе, што азиланти већ отворено нападају жене, па чак и полицију, што се по целој земљи обављају терористичке обуке за терористе, све је то за наше добро! Али и све је то резултат ове власти који треба узети у обзир оног тренутка када се буде излазило на најбезданије изборе икад у историји Србије.
Улагање у привреду и бољи живот
Узимајући у обзир да је разлика између квалитета живота западних марионета илити домаћих политиканата и обичног народа немерљива, или као што рекох не живимо чак ни у истој димензији, онда стварно није чудно када се Зорана Михајловић чуди како ми то не осећамо колико нам добро иде. Ове године власт је најавила неколико десетина улагача из иностанства који ће дићи привреду на ноге. Аспурд је то што улагаче финасирамо ми из буџета републике Србије, који пунимо ми сами и који се допуњује најнеповољнијим кредитима од ММФ-а. Док се истовремено домаћа привреда систематски уништава како би се оставио простор странцима. Савршен пример овом је десетковање сточарства ради довођења немачке компаније Тенис, одлично познате по лошем квалитету меса, неплаћању пореза и искоришћавању радника. Али у колонији каква је Србија, ко може странцима и да помене порез, будући да је у уговору потписаним са НАТО већ договорено ослобађање од пореза окупаторима. Без бриге, тај порез ће се свакако надоместити од сиромашног становништва. На жалост, имајући у виду да је становништво до те мере осиромашило и новца нема али ни могућности да га заради како би платило данак на постојање, наплата ће се вршити у натури. Још један пример резултата које треба имати у виду јесте и продаја рудних богатстава широм Србије. Разлог томе је што су према политикантима ти рудници нама само терет за буџет који ми не знамо да искористимо и зато треба да будемо срећни што су се нашли неки фини људи са запада који ће то експлоатисати, да тобож не лежи тамо и труне у земљи. Исто је и са Железаром, Колубаром, са богатим равницама које ми „не знамо“ да искористимо како ваља, па ће нам то показати Арапи који су читав живот провели у песку…
Смањење плата и пензија
Што се ове тачке тиче, Вучић је могао да смањи смањење, или бар приближи пензијски доходак старој цифри, а не повећа пензију како то наводе режимски медији, обмањујући пензионере речју повећање, али он није хтео! Није хтео јер је и то за наше добро. Не знам да ли се води логиком да ће тако више пензионера умрети од глади, па ће се и број пензионера видно смањити а самим тим и тај терет на буџет јер је нових пензионера све мање, будући да нису имали где да зараде пензију, или им просто помаже да се прилагоде ситуацији и сналазе под старе дане. И најзад, када је све тако добро зашто је дошао онда кључни моменат , прекретница или како дословно гласи Вучићево саопштење: „Дошао је тренутак који је прекретница у животу Србије, када ће грађани одлучити у каквој земљи желе да живе – да ли ће Србија наставити да иде напред, или ћемо се вратити у прошлост, изолацију, сукоб са целим светом, пљачкашке приватизације и економско разарање земље“. Мене је лично срамота колико дан добро иде, сваки дан кад прелистам вести и помислим да је србском народу било боље и за време османлија, кажем браво Вучићу. Да не ширим дефетизам, али није Вучић крив што људи не могу да дођу себи од оволике количине „благостања“ па масовно врше самоубиства, убиства, што не виде да су контејнери пуни па умиру од глади. Што се љуте јер се потапа манастир из 13. века, а не виде да Николић и Гашић граде новије и лепше. Што не прихватају нове вредности без ограничења моралних кодекса и ван православних оквира.
Прочитајте још:
Извор: Васељенска
