Већина политичких странака облепила је Србију својим изборним порукама и пре расписивања избора.
Стручњак за маркетинг Цвијетин Миливојевић каже да је важно схватити да поред плаката пролазимо свакодневно и да је зато важно да у дизајнерском смислу имају сведену форму. Логично је да на њима доминира фотографија лидера и да порука не буде превише компликована. Миливојевић је за Блиц оценио седам плаката који су се до сада појавили:
Двери/ДСС - Срећа за Србију
Није идеално решење. Ово је једна врста покушаја да се игра и да се од строгих и сувише укочених порука без шарма покуша нешто другачије. Да је писало само „срећа је...”, па да бирачи додају шта је за њих срећа, што се помињало у почетку, могла је то да буде занимљива играоница. Будући да је реч о русофилској коалицији, очекивао сам да то препознам и у поруци.
ШАПИЋ - Ми немамо свијетло оружје, ал` имамо срце у јунака
Не делује озбиљно као плакат, пре је као нека шаљива анегдота. Може да звучи и као спортски поклич попут „оставићемо срце на терену” и то је онда симпатично.
ЛЕВИЦА СРБИЈЕ - Идемо!
Не знам шта значи „Идемо”. Борко није синоним за Че Гевару, нити за Иву Лолу Рибара, нити за руског револуционара. Ову поруку би морао целим имиџом да испрати, што није случај. „Идемо” више иде уз Александра Вулина који има вику у говору. С друге стране, начин на који се облачи је у реду, копи-пејст оног што видимо код функционера грчке Сиризе.
СРС - Србију у сигурне руке - Хоћемо савез са Русијом
Исувише је компликована порука, предуга. Почетак је добар, као вид охрабрења, али је све што стоји после сувишно. Похвално је што порука не личи на радикале, али бих је ја скратио. Прави плакат треба да садржи фотографију лидера и насловни слоган.
СНС - Србија побеђује!
Слоган је претенциозан као и „Будућност у коју верујемо”. Срећа у несрећи за Александра Вучића је то што се његови бирачи не опредељују ни на основу слогана, нити на основу плаката. Они чак не знају ни ко је други на листи. „Србија побеђује” показује вишак сујете, надмености. То што је у називу листе прво Вучићево име, а онда све остало је логичан и мудар потез лидера СНС. Он је за своје бираче гарант.
СПС - Реч је о поштовању.
Поштовање, али не знам према коме. Присетићу се избора када су обећавали да ће у Београду подржати Александра Вучића, па су отишли са демократама и 2012. године, када је Дачић гласао за Тадића, а ушао у коалицију са Томиславом Николићем и Александром Вучићем. Не иде ми уз ту странку.
ДС - Живети нормално, живети сад.
Реч је о поруци типа „Будућност одмах”. Свако ко прочита назив листе „За праведну Србију” питаће зашто нису обезбедили нормалан живот док су били на власти. Осим коалиције ДСС/Двери, они су једина странка која се изричито зарекла да ни под којим условима неће сарађивати са СНС и то им је велика предност.
Прочитајте још:
Извор: Блиц
