Правда

Никада до сада протест немачких бирача није оставио тако дубоке трагове као овај пут. Десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) је на изборима у Баден-Виртембергу, Рајни-Палатинату и Саксонији-Анхалту, први пут била на гласачким листићима, а њени посланици сада седе у осам од 16 покрајинских парламената. За странку основану 2013, то је прави тријумфални поход, кога не би било без избегличке кризе. А пошто ће та криза још дуго трајати, а можда се и заоштрити, Алтернатива за Немачку ће добијати све већу подршку. Да би успела, АфД треба само да тематизује расположење на улицама. Старе странке би требало да се припреме за дуже присуство нове политичке снаге, а онај ко избегава сучељавање са њом, не схвата озбиљно вољу бирача. Највише разлога за бригу има левичарска Социјалдемократска странка, која је свуда поражена. Њена доследна подршка избеглицама јој није помогла – напротив. Она је некад имала улогу странке за коју су бирачи гласали из протеста, а ту улогу је сада преузела АфД. АфД је анти-имигрантска партија основана 2013. године, изникла из еуроскептичних протеста Изборна Алтернатива 2013. усмерених против евра и политике немачке савезне владе према валутној кризе еврозоне. На савезним избрима 2013.  АФД је освојила 4,7 одсто гласова и није досегла цензус за улазак у Бундестаг. АфД је искористила успон анти-имигрантског расположења у Немачкој, а такође је била ефикасна у мобилизацији бирача међу радницима, који раније нису гласали у великом броју. Коментатори је називају "партијом губитника", људи који често живе на тероторији бивше Источне Немачке, који су већ живели у ксенофобичној и тоталитарној држави. Њихова осећања су додатно појачана  због промене система која се у тим крајевима Немачке и даље осећа, и која је готово уништила бившу источнонемачк индустрију. Глобализација је донела нове потешкоће, а велки број досељеника представља додатну со на рану и доноси притисак на здравство и образовање и јавну потрошњу. Она је 40-годишњи предузетник која је дипломирала хемију у Велкој Британији. Њена породица се преселила из Источне Немачке на Запад након пада Берлинског зида 1989. Док је АфД била у повоју, Петри била водећи глас анти-имиграционе конзервативне струје у странци. Њена групација је преузела партију у јуну 2015, додатно гурајући странку према крајњој десници. Њени десничарски ставови су јој донели жестоке критике, али - као и друге десничарских личности као што су Доналд Трамп у Америци - тиме је задобила подршку дела радничке класе Немачке. Она је својим модерним изгледом, и насмејаним јавним наступима потпуно променила слику о мрачним политичарима деснице, док је либерални и левичарски политичари и коментатори проглашавају изузетно опасном, и насмејаним лицем десничарског екстремизма. Најјвећу буру у јавности је изазвао њен предлог да немачки граничари про потреби треба да пуцају на илегалне имигранте, чак и на жене и децу. Етикетирање и генерализација су увек незгодни, - али АФД у својим редовима сигурно садржи елементе који би се у већем делу Европе сматрали "крајњом десницом". Ова странка је оптужена да је "љубазно лице" отворено десничарског покрета Патриотски Европљани против исламизације Запада (ПЕГИДА), који је прошле године извео низ великих анти-имигрантских скупова у Немачкој. Критичари ове странке сматрају да многи од њених ставова - попут политике "нулте" имиграције и залагања да све немачке жене треба да имају троје деце, подсећају на мрачне идеје из прошлости. Чланови АфД такође описују супарничке политичаре као ”Фолксвератер”, или "издајнике народа", што је увреда коју су нацисти користили против својих непријатеља. Руководство странке се званично оградило од тог израза, али она служи као позив за крајње десничарске елементе немачке политике. У политичким емисијама на ТВ-у,  Петри је инсистирала да њена странка није екстремистичка и популистичка, али баш као и на ПЕГИДА скуповима, постало је уобичајено да се виде плакати АфД који позивају на линч владиних званичника као казну. Недавно је један функционер АфД позвао на враћање смртне казне да би чланови владе могли да се "ставе пред зид" и стрељају. Странка је у кампањи обећавала да ће се залагати да се у немачким школама смањи број учења о нацистичком периоду, што је контроверзно питање у земљи у којој је још увек веома присутна кривица због злочина из Другог светског рата. АфД је овим резултатом показала да је снага на коју треба рачунати, али је мало вероватно да ће икада доћи на власт. Немачки пропорционални изборни систем је направљен да су владе углавном коалиционе, а све друге странке су обећале да никада неће ићи у коалицију са АфД. Они могу да даље поделе политичку сцену тако што ће узимати гласове од традиционалних партија, Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел и ривалске левичарске Социјалдемократске странке (СПД), и отежавати им да формирају коалиције. Резултати регионалних избора у три немачке државе су описани као "драматични", али од ЦДУ Ангеле Меркел није збрисана. Канцеларка је ослабљена, али је и даље у борби. Њена нада да ће се бирачи окупити око ње као израз поверења новој, модернијој, разноврснијој и великодушнијој Немачкој се није остварила. Уместо тога, показало се да Немачка дефинитивно није имуна на крајњу десницу.  Ипак, ни у једној покрајини АфД нема шансе да дође на власт, и она је још увек протестна странка. Али, њен успех показује два проблема - један проблем немачке политике а други лични Меркелин. Меркелова предводи "велику коалицију" састављен од ЦДУ/ЦСУ и СПД, што у суштини значи да не постоји званична опозиција либералној избегличкој политици. То оставља Алтернативу за Немачку као једину странку која представља супротан поглед и може маскирати праве размере народног незадовољства, које се све више чује у приватним разговорима . Нови проблем споразум ЕУ са Турском. Меркелова се свакако нада да ће јој тај договор купити време, али питање је по коју цену? Гледано из шире перспективе, она је можда ублажила једну локалну кризу, гурајући Немачку у другу, далеко ширу, и коју је далеко теже контролисати.

Прочитајте још:РУСКА МИСИЈА У СИРИЈИ СЕ ПРИВОДИ КРАЈУ: Путин истиче да је постигнут циљ, сутра почиње повлачење„РАТ УЖИВО“: Како би Вашингтон и Сеул напали Кима (ВИДЕО)

Извор: Курир/Deutsche Welle, The Telegraph, Indepedent