Најновије

ПАКЛЕНИ ПЛАН КАТОЛИЧКЕ ЕВРОПЕ: Интермаријум, или како се цепањем Уније супротставити Србији и Русији

По савременим католички плановима, које подржавају и за чију се реализацију залажу неки утицајни кругови у Хрватској, Мађарској и Пољској, Србија треба да буде одсечена од Русије и опкољена са свих страна, а све јужнословенске државе треба да се окупе око Хрватске која би била централна фигура у таквом савезу држава, званом Интермаријум.
Ватикан (Фото: Pixabay)

Ватикан (Фото: Pixabay)

Та „Нова Централна Европа“ (Интермаријум) би практично била својеврсна реинкарнација Аустроугарске, уједињујући Хрватску, Словенију, Пољску, Словачку, Чешку, Украјину, Литванију, Летонију, Белорусију, Румунију, Молдавију, Бугарску, Македонију, Босну и Херцеговину, Мађарску, Црну Гору, Албанију и такозвану "државу Косово". Како се наводи у тексту који је потписао извесни Дмитро Вилчински на хрватском порталу novipogledi.hr, а који до детаља говори све о отом пројекту, једина нада за спас Централне Европе је Савез земаља с претежито католичким становништвом. [caption id="" align="alignnone" width="640"]

Мапа "Међуморја" према аутору чланка (Извор: maxportal.hr)[/caption] Како анализира аутор текста, у Европи долази до све већег размимоилажења политичке будућности тзв. Старе лево-либералне Европе и Нове конзервативно-традиционалне Европе, које прете да измене карту старог континента. Према његовим речима, притисци на "европске вредности" долазе из два правца: један је лево-либерална страна, која врши притисак на чланице Вишеградске групе, претежно католичке Нове Централне Европе, а други је "екстремно источна ултра-православна руско-српска православна црква", која по овој анализи врши притисак на умерене традиционалне православне цркве источне и југоисточне Европе. "Из тог разлога нови модел сарадње разних толерантних религија и сличних култура окупљен око чувара традиционалних европских вриједности, чланица Вишеградске групе + Хрватска ствара нови могући савез пријатељских држава у којима ће и католици, и умерени православци, гркокатолици и најтолерантнији муслимани изградити Нову Средњу Европу која ће чувати оно што смо наследили од наших предака, те поштовати и уважавати разлике које постоје", наводи се у тексту. Нагласивши да је у 2016. Европа ушла с највећим проблемима и поделама од Другог светског рата, аутор закључује да је за то најзаслужнија руска анексија Крима, као и "руско-украјински рат", који су уништили климави систем безбедности на континенту. Као други извор нестабилности наводи се мигрантска криза и исламистички тероризам који су угрозили Европу изнутра и довели до сукоба између леволибералних влада "Старе Европе" и конзервативних челника "Нове Европе". Као решење за већину ових проблема, нуди се "ускрснуће идеје Средње Европе, али без Немаца". Таква Средња Европа ујединила би Пољску, Украјину, Белорусију, Летонију, Литванију, Естонију, Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, али и Црну Гору, Aлбанију, Косово, Бугарску и Македонију. Главни протагонисти ове идеје су конзервативни председници Пољске и Хрватске. Штавише, ова иницијатива већ је направила прве опрезне кораке кроз оживљавање Вишеградске групе (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска), а прикључила им се и Хрватска која је већ током октобарског самита Вишеградске групе активно учествовала на том самиту. Први резултат ових корака би требо да буде изградња гасовода Ријека (Хрватска) – Гдањск (Пољска). Такође, у припреми је и војна окосница овог савеза католичких држава, јер су Пољска, Литванија и Украјина кренули у правцу стварања заједничких војних јединица. У тексту се даље наводи да је упечатљиво то што већина могућих чланица овог уједињења припадају балто-словенима, а Мађари, Румуни и Молдавци поседују "релативно јаку словенску компоненту". С друге стране, тврди аутор текста "Јужни Словени имају снажну илирску компоненту која је њима веза према Aлбанцима – вероватним, директним потомцима древних Илира". Приметно је да је већина ових држава у различитим историјским раздобљима припадала или Пољско-литванској Унији или Aустро-угарској, а и да су све те државе посткомунистичке, а како се наводи, већина њих је преживела и "руску окупацију". Религијска припадност је данас у тим државама врло снажна ознака идентитета локалног становништва. Пољска, Литванија, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија, Хрватска су државе где превладава католичанство. Летонија, Белорусија, Украјина, Румунија, Босна и Херцеговина, Aлбанија, Косово и Црна Гора имају значајне католичке мањине, а само Естонија, Бугарска и Македонија имају врло малу католичку мањину. У Естонији превладавају протестанти, док у Бугарској и Македонији превладава православље. У даљој анализи осврће се на муслиманско становништво, примећујући да нити једна од тих држава нема већи број миграната, иако значајан број муслимана живи у Aлбанији, Босни и Херцеговини и на Косову, док Украјина има аутохтону муслиманску мањину на југу Украјине – Кримске Татаре. Како се наводи, посебност тих муслиманских мањина је њихова аутохтоност у домицилним државама и њихова одбојност према радикалном исламу. Аутор посебно наглашава "Практично у свим могућим државама-чланицама православље није фанатичног и шовинистичког облика као што је руско и српско православље које негира друге православне заједнице у државама које оне сматрају својом зоном утицаја", наводећи да "основни проблем представља непризнавање Украјинске православне цркве у светском православљу, те присутност Руске православне цркве у Украјини и Белорусији", додајући да "Македонија и Црна Гора имају исти проблем са Српском Православном Црквом на својој државној територији, иако је СПЦ у Македонији практично безначајна". У наставку текста аутор даје себи на вољу да оспе по "српском шовинистичком православљу", које по његовим речима "има улогу етничке цркве српске мањине и пропагира шовинистички обојени српски месијанизам и нетолеранцију према другима". У државама које би се могле удружити у Интермаријум (Међуморје), "традиционалне хришћанске и националне вредности су врло јако изражене осим можда у нешто мање у Чешкој, али и тамо много јаче него у тзв. Старој Европи. Зато у случају формирања тог савеза држава Средње Европе, односно Међуморја, можемо очекивати стварања новог центра обнове Европе. Тако обновљена традиционална Европа могла би довести до обнављања европског хришћанства", зкључије се у тексту хрватског портала.
Прочитајте још:
Извор: Правда/Srbin.info

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА