Правда

Овако мала сума последица је ниске накнаде за геолошка истраживања, тврди наш саговорник из Владе. - За овакву политику држава се определила после 2000. како би привукла стране инвеститоре, и тај тренд је настављен, што није добро. Наше комшије и неколико пута више наплаћују ову накнаду и са мањих површина убирају много више пара. Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству рударства, индиректно је потврдила да сума коју Србија узима по основу геолошких истраживања није велика. - Тачно је да је доминантно учешће странаца у геолошким истраживањима, и то на 3.842 квадратна километра. Њихова обавеза је да плате за то надокнаду од 10.000 динара по квадратном километру истражног простора, осим у случајевима када је он мањи од 0,5 км2, тада је такса 5.000. Те компаније немају обавезу плаћања рудне ренте све док не почну са експлоатацијом - каже она. На ком ће километру странци наћи исплативе резерве злата или других метала, неизвесно је. Извесно је само то да су њихове машине распоређене на 87 поља у потрази за рудним богатством. Процене су да Србија лежи на око два милиона тона олова и цинка, више милиона тона бакра, око 20 тона злата и на чак четири милијарде тона угља. Међутим, Србија експлоатише само три одсто, јер за истраживања и отварање нових рудника нема новац. Са друге стране, мултинационалне компаније за протеклих десет година уложиле су више стотина милиона долара у истраживања, надајући се да ће тај новац да им се врати експлоатацијом за само неколико година. Зато им не пада тешко што током истраживања остварују губитке. За професора Рударско-геолошког факултета у Београду Радета Јеленковића то није изненађење. - Пут од лежишта до експлоатације је скуп и дуг, чак и до 15 година. Ми за то немамо пара - каже он. Странци су највише заинтересовани за истраживање злата, затим бакра и полиметаличних руда. Извађена количина злата на целом свету износи око 163.000 тона, што би напунило дубљи олимпијски базен. Србија је по златним резервама на 59. месту на свету, има 13,1 тону злата. То је квадар димензија 1м x 1м x 66 центиметара.

Прочитајте још:ЕВО КАКО ЈЕ ПРОПАО ПОСАО ВЕКА СФРЈ: 10 милијарди долара прохујало с вихором„Црвени аларм“ у САД: Ако наставимо – пропаст!

Извор: Блиц