Прочитајте још:СЛУЧАЈ ШЕШЕЉ Селаковић: Наша политика је уродила плодомЕво о чему су Вучић и Чарлс причали током вечереИзвор: newsweek.rs
ЗАШТО ТАЧИЈА ЗОВУ ЗМИЈА: Трговац људским органима, дилер наркотика и несуђени професор историје!
За Албанце је херој који је ослободио Косово од наводне окупације Србије, док је за Србију неко ко је починио стравичне злочине над Србима, тргујући на црном тржишту органима отетих жртава. Ко је, у ствари, Хашим Тачи? Један поглед на његову биографију ових дана је у Београду објављен у књизи „Змијске ноге“. Чини се да није било бољег тренутка за штиво Ветона Суроија, које долази у руке српских читалаца готово истовремено са изгласавањем Хашима Тачија за новог председника самопроглашене државе, али и у моменту када светски медији објављују да би он до краја године могао да буде међу оптуженима пред новооснованим Специјалним судом за злочине Ослободилачке војске Косова (ОВК). Холивудски мамац Ветон Сурои, аутор књиге „Змијске ноге“, по занимању је новинар, публициста, писац, некадашњи истакнути активиста цивилног друштва на Косову и, што је можда најважније када се говори о Тачију, један од политичких лидера Албанаца на Косову који је учествовао у мировним преговорима у замку Рамбује код Париза 1999. године, где је, као члан албанске делегације, присутан био и Тачи. Већ у уводном делу књиге Сурои констатује да би историја Косова могла изгледати другачије да је Тачи тог марта 1999. одлучио - као што то није - да постане наставник историје, што јесте његово примарно занимање. Разговарајући, наиме, тих дана у Рамбујеу о личним плановима за будућност, Сурои је рекао да ће наставити да се бави новинарством, док је Тачи изговорио: „А шта ја да будем - професор историје у Малишеву?“ И не, није постао професор историје у малом Малишеву. Уместо тога, наредних година - све до данашњег дана - Тачи ће бити незаобилазна политичка фигура Косова, што је одувек и желео да постане. Јер, како сведочи Сурои у својој књизи, током преговора у Рамбујеу између представника власти Србије и косовских Албанаца Тачи је све време очекивао да ће добити неку врсту одликовања за оно што је деведесетих радио његов ОВК. То се, међутим, није догодило, већ је, напротив, од њега тражено да потпише укидање ОВК, демобилизацију и предају оружја. То, али и све остало што се тих дана дешавало током преговора у француском замку, није нимало лако пало Тачију, па је дан пре завршетка мировне конференције дао оставку у руководству косовске делегације и одлучио да не потпише планирани споразум у Рамбујеу. Међутим, онда се десио холивудски обрт! Али буквално холивудски. Наиме, до идеје како придобити Тачија да потпише споразум дошао је Џејмс Рубин, портпарол Стејт департмента, који је данашњем председнику Косова открио да има пријатеља који пише филмске сценарије у Холивуду, те би тако могао да напише и један о њему. Идеја да се о његовом животу и делу сними филм у Холивуду и те како се допала Тачију, те је истог тренутка прекинуо противљење споразуму. Филм о Змији, наравно, никада није снимљен, Косово је након састанка у Рамбујеу извукло неке бенефите, док ће Србија убрзо бити бомбардована. Осим ове надасве занимљиве сцене, Ветон Сурои открива и један детаљ састанка неколико чланова косовске делегације с тадашњом државном секретарком САД Медлин Олбрајт, који је уприличен на маргинама преговора у Рамбујеу. За овај догађај Сурои, иначе, каже да је један од најречитијих сведочанстава о личностима новије косовске историје. Олбрајтова је, наиме, позвала врх косовске делегације на ручак како би добила њихов пристанак на споразум који је требало донети тих дана, али у једном тренутку секретарка САД је кренула да их грди, како пише Сурои, не сасвим бираним речником. Ипак, након излива беса казала је: „Све ово вам говорим зато што сам вам пријатељица, зато што вас волим и поштујем. Ево, и драги камен који ми је даровао др Ругова (Ибрахим Ругова, председник Косова, прим. нов.) при његовој последњој посети држим у свом кабинету, на самом улазу, и свако ко долази пита ме за њега и свакоме кажем да сам га добила од др Ругове са Косова.“ Ручак се завршио без видљивих резултата, а када су, незадовољни, изашли са истог, Ругова је Тачија упитао: „Хоћеш ли и теби да дам један камен, сине?“, на шта му је овај одговорио: „Не, јер ћу ја ослободити Трепчу и узећу их сам“. Од похвала до оптужби Говорећи о ОВК, Сурои ће закључити да је рат који је водила та формација, чији је припадник био Тачи, „сасвим праведан“, али... „Не постоји потпуно чиста категорија ратовања. Штавише, рат је по себи неправедан, он односи животе људи - чак и када је историјски сасвим праведан и разложан, какав је био онај који је водио ОВК. Све су то делови једне дијалектичке целине: и праведна борба за слободу народа, и могућност да су у њој почињени злочини“, наводи Сурои. Он констатује да, све и да се у потпуности и у сваком делу потврди оптужница Дика Мартија о злочинима на Косову - што је, тврди Сурои, немогуће зато што не постоји апсолутна истина - то не значи да ће читав свет схватити да је борба коју је водио ОВК била неправедна, да је то био рат за трговину дрогом и продају бубрега на међународном илегалном тржишту органа. Сурои на једном месту у књизи подсећа и на речи првог шефа Унмика Бернара Кушнера, који је о једном од лидера некадашње ОВК рекао: „Хашим Тачи се представља дању као решење за проблеме које створи ноћу“. И управо би исти тај Кушнер, према писању светских медија, могао да буде један од сведока који би били позвани да сведоче о злочинима ОВК почињеним над Србима од 1999. до 2000. на Косову. Оптужбе о убиствима, отмицама, трговини органима и дрогом годинама прате Хашима Тачија. Све то би коначни епилог могло да добије на новооснованом Специјалном суду за злочине ОВК, чије ће оптужнице бити засноване на резултатима до којих су у истрази дошли чланови специјалног тела ЕУ, формираног 2011. године како би испитао наводе из извештаја Савета Европе. „На основу тога, Тачи би могао да спада у оне који ће бити оптужени до краја године“, рекао је за агенцију АФП неименовани западни дипломата, додајући да ће солидно припремљен процес против најутицајније политичке фигуре Косова зависити од тога ко је спреман да сведочи против њега. Тачи је, под међународним притиском, подржао оснивање Специјалног суда, али његови политички противници, међу којима су и његови бивши саборци из ОВК, противе се том кораку, означавајући га неуставним и називајући га увредом за герилску борбу. И Сурои у књизи „Змијске ноге“ констатује да је Тачи, у тренутку када долази на место премијера Косова (2008. године), постао прихватљив за међународну заједницу и истовремено предмет њихове истраге. Из прошлости и од пре 15 година, стигао је извештај Дика Мартија, заједно са Специјалним судом, који треба правно да просуди о оптужбама садржаним у њему на основу истраживања Клинта Вилијамсона. Тог дана када је преузео власт као премијер Косова, Хашим Тачи звани Змија требало је да осећа задовољство равно преласку Рубикона. Коначно га је прихватила и међународна заједница, коначно је био њихов играч, а не више непожељан на том терену. Игром судбине, међутим, већ је дубоко постао њихов предмет истраге. Змија сада доживљава тешке тренутке бивствовања у Свету чуда“, пише Сурои. У том светлу, аутор књиге на једном месту упоређује у том тренутку (књига је на албанском објављена 2014. године) премијере Србије и Косова. Наводи да је премијер Србије 2014. постао познат по хапшењу једног од главних босова у криминалу с дрогом, док се, с друге стране, у једном од докумената истражних служби НАТО за Тачија, тадашњег премијера Косова, тврди да је повезан с једним од главних босова у послу с дрогом. Даље, додаје како исте те године власт у Србији држи у затвору егзекуторе својих политичких противника -убице Зорана Ђинђића, док се власт на Косову, која је концентрисана у рукама Хашима Тачија и његовим паралелним структурама, јавно оптужује да је одговорна за убиства политичких противника. Сурои повлачи још једну паралелу, па вели да се премијеру Србије подносе извештаји полиције, тајних служби и тужилаштава о наредним кандидатима за потернице Специјалног суда за организовани криминал, а да се за то време премијер Косова Тачи залаже у Скупштини да се оснује специјални суд који треба да истражује злочине за које је и он сам оптужен, а које је истражио поменути Вилијамсон. А могло је другачије Ветон Сурои пише да Тачи није постао наставник историје, али је зато постао свестан да је историја на продају, те је, као неко ко је на врху власти, постао њен власник, а након проглашења независности написаће и један њен део. Након тога је отишао и корак даље, па је, наводи се у књизи, успоставио и „змијску културу“, у којој све почиње узурпирањем историје. И управо та „змијска култура“ можда најбоље илуструје функционисање самопроглашене државе Косово. „У Змијиној политичкој култури избори се добијају уз помоћ гласача, а када они нису довољни, и уз помоћ гласачких листића испуњених у кутијама непостојећих гласача. У овој политичкој култури, успостављеној донекле монополизацијом, донекле насиљем, власт спроводи и један начелник општине који узима новац од привредника који желе да купе имовину приватизацијом и сади палме уз обронке Шаре, а онда, када га осуде, каже да мора да негује болесну мајку. У овој политичкој култури суд има разумевања за тог начелника општине, за болест његове мајке и за његову жељу да, уместо да одслужује затворску казну, проводи време у Шведској", наводи Сурои. "У овој политичкој култури и полицији је потребна заштита. Од лопова који улазе и пљачкају собу с доказним материјалом. Од синова политичара који их пребијају када их приведу за саобраћајне прекршаје. У овој политичкој култури, уста једног универзитетског професора српске националности, сада већ покојног и палог од премлаћивања, користе се као држач бакљи које се пале за први Дан албанске заставе у слободи. У овој политичкој култури убице архитекте Реџепа Љуција, силазећи низ степенице, док их један од станара пита шта се то дешава, исказују свој изражени смисао за хумор одговором: ‘Некога је спичила струја’. У овој политичкој култури, која је почела са ‘Не дирати, ОВК’, првим јавним прогласом ‘грабења’, постављене су виртуелне табле, затим и за све друго, свуда“, наводи Сурои у књизи. А све би, да се вратимо на почетак, било другачије да је Тачи оне 1999. у Рамбујеу ипак одлучио да се посвети свом примарном занимању и живот настави као професор историје. Можда би био добар професор, можда лош, али је сигурно да историја овог дела Балкана не би, у великој мери, испаштала због тога. Но, и сам Сурои се на крају књиге пита да ли је Тачи, као неко ко, дакле, није постао наставник већ је „уграбио“ власт, заиста могао да буде тако снажан и разоран по читаво друштво. „Не верујем. Змија је могао да нам се приближи, као и свака друга отровница, само онолико колико смо му ми то дозволили“, одговара Сурои.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано
Врху Запада је до мозга дошла проста мудрост: "Када је птица жива, она једе инсекте, али к...
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста"
Пише: Владимир Димитријевић
Небојша Јеврић: Молер
На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма
На крају је уследио тежак пораз вашингтонске мочваре на изборима 2024. године. "Грађанска ...