Правда

Техникс из Доњег Краљевца зарадиће од имигрантског таласа који је погодио Европу чак шест милиона евра, колико износи вредност контејнера за становање за које су примили и уговорили поруџбине из иностранства, пише загребачки Вечерњи лист. "Док је талас миграната камен спотицања власти европских држава и изазива подељене реакције у јавности, за део предузетника он се показао врло профитабилним", наводи лист. Како се прецизира у тексту, при томе се не мисли на "лешинаре" и кријумчаре људи, који према подацима Канцеларије УН за дрогу и криминал годишње зараде око 150 милиона долара, већ на компаније које су у тај посао ушле како би попуниле логистичке потребе и тако створиле "имигрантску индустрију". Фирма Техникс, која броји 320 запослених у Доњем Краљевцу, већ 25 година се бави екологијом, тј. технологијом за управљање комуналним отпадом и пречишћавање отпадних вода, као и производњом стамбених контејнера, наставила је сарадњу с партнерима из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Луксембурга, али су се раније у тим државама околности промениле, пише Вечерњи. "Откад се разбуктала криза, наруџбине партнера из тих држава за контејнере за становање порасле су више од 50 одсто", каже директор предузећа Ђуро Хорват. Сада је, због прилива избеглица, како додаје, потражња контејнера у ЕУ експлодирала. "Пре кризе производили смо контејнере у вредности око пет милиона евра, док их сада имамо уговорено за око 11 милиона евра", наводи Хорват. Мигранти су тако подигли наруџбе за шест милиона евра, а раст би могао да се настави и након избегличке кризе, јер су контејнерска насеља јефтина решења, оцењује хрватски лист. Према наводима Вечерњег, хрватски министар унутрашњих послова, Влахо Орепић, на почетку мандата (у јануару), изнео је податак да је на збрињавање миграната у Хрватској до тада потрошено 145 милиона куна (19,3 милиона евра). "И док је новац одлазио из хрватске државне благајне, у Мађарској се у њу слива. Бизнис производње жилет-жице покренула је држава, а производња се одвија у радионици затвора у месту Марјианостра на северу Мађарске". Финска компанија "Мони", како се додаје у тексту, ускочила је у процеп који не користе класичне банке које одбијају мигранте, и на својој дигиталној платформи за плаћање за мање од месец дана је у Финској "уписала" више од три хиљаде корисника. У Немачкој је посао смештања миграната великим делом препуштен приватницима, јер су јефтинији од државе. Енглеска компанија Јуропиан Хоумкер брине се за око 15 хиљада имиграната и данас је један од главних играча у "мигрантској индустрији". Уз њих, центре у Немачкој и Аустрији води и швајцарска фирма ОРС Сервис која је и пре врхунца кризе годишње зарађивала 99 милиона долара. Улазак приватника у посао с мигрантима изазива дискусије и критике, али из компаније Јуропиан Хоумкер се не извињавају. Њихов портпарол каже: "Да, ми зарађујемо новац. А то је концепт који неки сматрају прљавим", пише Вечерњи лист. Извор: Танјуг