- Још једна земља је, уз Хрватску, претходних дана имала одређене резерве, али су они у петак одлучили да дају сагласност и приклоне се осталима. Хрвати, међутим, нису хтели да попусте. Били су усамљени и није вредело убеђивати их - преноси извор "Новости".
Хрватски представник је поручио да нема мандат из Загреба за одлуку о томе да се Србији омогући отварање поглавља 23, које се односи на правосуђе и основна људска права.
- Званично, представник Хрватске није истицао разлоге због чега не дају сагласност, већ је само поручио да не може да одобри отварање. Незванично, међутим, сазнало се да се ради не само о закону за процесуирање ратних злочина или положају мањина, већ да је у питању много шири аспект, који се тиче целокупних, захладнелих односа Србије и Хрватске у последње време - каже извор.
На Хрвате се сада врши интензивни притисак унутар ЕУ да не коче даље Србију. Загреб, међутим, засада не попушта, али нема много маневарског простора. - И Словенија је доста кочила Хрватску током њиховог процеса европских интеграција. Сада су, међутим, друге прилике. Европа је у међувремену ушла у више великих криза, а створило се и чврсто језгро од неколико земаља које одлучују, због чега се очекује да ово питање буде релативно брзо решено - тврди саговорник Новости. Тренутни председавајући ЕУ, Холандија, имала је у плану да до краја полугодишта са Србијом отвори два поглавља, 23 и 24. Министар правде Никола Селаковић поручио је суседима Србије да сва отворена питања решавају заједно са Београдом, на обострану корист, а да закон о кажњавању за ратне злочине и положај националних мањина у Србији у томе не могу бити препрека. Он је поновио поруку председника Владе Александра Вучића да Србија неће дозволити да буде "врећа за ударање, нити крпа којом ће се брисати патос". - Ми имамо своју државну политику која, између осталог, за циљ има и европски пут наше земље... На том путу, као што до сада, у ове две године, ни за шта никог нисмо молили, нећемо молити ни убудуће - нагласио је министар правде. Извор: Новости
