"Три стране (режим, Курди и побуњеници) боре се за што већи комад колача, не само на рачун ИД, него индиректно и на рачун других протагониста", истакао је Томас Пјерет, стручњак за Сирију, где рат бесни већ пету годину.
У средишњој покрајини Хомсу снаге режима Башара ал Асада су уз помоћ Русије потиснуле ИД из древног града Палмире и из Кариатаина.
У покрајини Алепу, на северу, побуњеничке и исламистичке групе уз помоћ Турске и америчког ваздухопловства узеле су ИД-у двадесетак села, међу којима Ал Рај, који џихадистичке групе користе као главну тачку за улазак у Турску.
На југу џихадисти из Ал Нусра фронта (сиријски огранак Ал Каиде), заједно са салафистима из Ахрар ал Шама и другим побуњеницима, заузели су три насеља. А на североистоку арапско-курдски савез Сиријске демократске снаге (ФДС) напредује према нафтом богатој покрајини Деир Ез Зору коју прижељкује и режим.
Колач је засад довољно велик за све. Идуће етапе биће теже: источно од Алепа пружају се подручја која занимају и режим и Курде и побуњенике", истиче тај предавач на Единбуршком универзитету.
Али с обзиром да је део територије у рукама ИД јако привлачан - група контролише готово 40 посто територија с нафтом, гасом, памуком и развијеном земљорадњом - могуће је да се режим и побуњеници сукобе због њега.
"Ако сви непријатељи ИД остану међусобно повезани, под америчко-руским надзором, ослобађање територија које контролише ИД имао би за последицу повратак те организације у потпуну илегалу", рекао је Пјерет.
Режим и опозиција засад се противе федерализму и не признају курдску савезну покрајину проглашену у марту на северу земље.
Али њихови покровитељи, Вашингтон и Москва, иницијатори примирја између режима и побуњеника уведеног крајем фебруара, не противе се федерализму, сматра Фабрис Балачи, научни сарадник у Вашингтон Институту.
"Чини се да Сједињене Државе и Русија прихватају федерализам у Сирији. На тај начин ће ослабити Асада и осигурати себи зоне утицаја", оцењује он.
Извор: Хина
