Иако Србија Косово не сматра независном државом, власти у Приштини проглашавањем неке особе за непожељну покушавају да увере и Србију и светску јавност да су они ипак држава, сматра аналитичар Драгомир Анђелковић поводом забране уласка на Косово појединим српским званичницима, међу којима је и шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.
Србија је, потписивањем Бриселских споразума, додаје он, одузела себи могућност да контролише север Косова и алтернативне путеве и прелазе на административној линији, који нису били под контролом међународне заједнице и косовских власти. Бриселским споразумима све надлежности пребачене су на институције које се сада откривају као институције „независног Косова“, и које, и поред тога што Србија не признаје ту независност, могу да спрече улазак српских званичника на територију КиМ, закључује Анђелковић.
Цвијетин Миливојевић, директор пи-ар агенције „Прагма“, сматра да порука која се може прочитати из забрана српским званичницима и политичарима да уђу на Косово јесте да је Косово бриселским споразумима де факто призната као независна, суверена држава.
Према Миливојевићевом мишљењу, забрана улазака на Косово било је и раније и биће их све више, многе од њих нису биле јавно видљиве протеклих година јер су биле плод тајне дипломатије и зависиле су од тренутних процена.
У будућности ће, према Миливојевићевом мишљењу, забране улазака на Косово зависити од тока бриселских преговора — ако се преговара о нечему што је у интересу приштинских власти, забрана ће бити мање. Уколико предмет преговора није у складу са интересима Приштине, као што је то случај тренутно са Заједницом српских општина, забрана улазака биће све више.
Шамар Србији
Према речима главног уредника „Нове српске политичке мисли“ Ђорђа Вукадиновића има више разлога због којих власти у Приштини чешће прибегавају мери забране уласка на територију КиМ, али један је кључан. Забране уласка могу да буду изречене и из неких других разлога, на пример, да се понизи Србија или нека конкретна личност, или због ратне прошлости, као што је то у случају генерала Љубише Диковића, начелника Генералштаба српске војске, додаје Вукадиновић. Он сматра да без обзира на појединачне случајеве и на то што забраном уласка на Косово припадници власти и опозиције могу да машу као признањем и доказом патриотизма, она представља шамар у лице српској држави.Мало простора за одговор
Када је у питању начин на који српске власти могу да одговоре на овакве изазове, наши саговорници подједнако су песимистични — нема пуно начина и политичког простора да се на њих одговори, али Србија ипак може да начини неке кораке. Миливојевић каже да, ако је Србија изабрала „политику која нема алтернативу“ тј. ЕУ, српски званичници ће увек „прогутати“ сваки поступак европских званичника и њихових приштинских миљеника. Србија не може да забрани улазак на своју територију приштинским званичницима, јер они преко ње ни не прелазе, а ни економске мере нису у интересу Србије, додаје Миливојевић. Анђелковић предлаже игнорисање приштинских одлука и више „герилску борбу“.Извор: rs.sputniknews.com
