МОСКВА - Русија и НАТО данас поново успостављају политички дијалог који је био прекинут после повратка Крима матици земљи. Сусрет у Бриселу нема бомбастичних оптимистичких најава и почиње сусретом амбасадора који ће говорити "о ситуацији у Украјини и око ње".
Сергеј Лавров и Јенс Столтенберг (Фото: nato.int)
Москва ће инсистирати да Запад направи притисак на Кијев да се доследно спроведу Мински договори како би се стабилизовала ситуација на истоку Украјине. Разговараће се и о ситуацији у Авганистану. А генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да ће на самиту бити размотрени и недавни војни инциденти на Балтичком мору када су се руски авиони приближили једном америчком броду и авиону. Спектакуларних резултата не може бити јер је руски представник у НАТО Александар Грушко већ казао да повратка нормалном дијалогу неће бити док Алијанса не промени однос према Москви. Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров ових дана је објаснио да Русија не намерава да улази у бесмислену конфронтацију са НАТО јер "НАТО тражи непријатеље да би оправдао своје постојање". - Русија неће дозволити да је увуку у бесмислени сукоб - рекао је Лавров. - Од краја Хладног рата није било овакве војне активности Алијансе на њеним источним границама са циљeм да се прави притисак на Русију. Осим тога, НАТО води агресивну пропаганду чији је циљ демонизација Русије. Да је ово тек први корак на дугачком путу, потврдио је и портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавивши да "У односима Русије и НАТО влада потпуно неповерење које ће се тешко превазићи". Пре данашњег сусрета дошло је до мале полемике на релацији између Москве и Брисела. Заменик секретара НАТО Александар Вершбоу, иначе бивши амерички амбасадор у Русији, је изјавио украјинским новинарима да су већ била два неуспешна састанка са представницима Русије. Украјински новинари су закључили да су то били тајни разговори што је представница руског министарства спољних послова Марија Захарова одмах демантовала. Једна ствар је уочи сусрета неоспорна, а то је да су у Вашингтону и Бриселу схватили да на Путинову Русију не могу да праве притисак као што то иначе чине са малим земљама. То потврђују и речи Александра Вершбоуа, који је објаснио да је са Русијом боље разговарати него имати потпуно прекинуте везе па су дипломатски канали остали отворени. Додуше, Вершбоу је казао и то да повратка пуној сарадњи неће бити док Русија не буде уважавала међународно право. Запад инсистира да Русија мора да врати Крим Украјини, али руски премијер Дмитриј Медведев је већ рекао да је "то питање затворено заувек, Крим је део територија Русије". Засад једину резерву према отопљавању има пољски министар одбране Антониј Мацаревич који је изјавио да Русија и даље представља озбиљну опасност земљама чланицама НАТО. Он је оптужио Москву да се стално припрема за агресију у односу на Алијансу. Осим тога, Мацаревич сматра да Русија тражи могућности за проширење својих граница. Иначе, Русија не намерава више да учествује у формату преговора "велике осморке". Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков је изјавио да не види смисао реанимације Г-8. - Тај пут смо прошли и више не намеравамо да учествујемо у састанцима Г-8. У последње две године смо видели да се важни међународни проблеми не решавају у формату "велике седморке", већ у другим форматима у којима Русија учествује као пуноправни члан - казао је Рјабков. Русија је учествовала на самитима Г-8 од 1997. до 2014, заједно са Америком, Великом Британијом, Немачком, Италијом, Канадом, Француском и Јапаном. Извор: Вечерње новости
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.