Правда

Потпуковник Миленко Павловић је био пилот Војске Југославије  и командант 204. ловачко-авијацијског пука. До тог кобног 4. маја, када је Миленко Павловић отишао у легенду, неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, уз једну жртву - погинуо је мајор Зоран Радосављевић.

Дана 4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара. Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона Ф-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху. Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу у Београду. Песма која је посвећена херојском чину Миленка Павловића веома емотивно описује живот и овоземаљски крај браниоца српског неба: Извор: Правда