Света литургија коју данас, на празник Свете Тројице, на Криту служи десет поглавара православних цркава означава почетак Светог и Великог сабора Православне цркве. Иако су окупљени поглавари упутили са припремног заседања још један позив црквама које су одбиле учешће, ниједна од незадовољних патријаршија није променила своју одлуку. Идеју о још једном покушају постизања компромиса васељенском патријарху Вартоломеју изнео је у име Српске православне цркве митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је затражио да се поглавари Антиохијске, Руске, Бугарске и Грузијске цркве поново позову на заједничку литургију. Митрополит Амфилохије затражио је од патријарха Вартоломеја да добије на времену тако што ће избећи слање посебних дописа и протоколарних писама. Он му је предложио да лично успостави телефонски контакт са четири цркве које нису дошле на Крит и позове их да преиначе своје одлуке. - Разлике у Катару и тема мешаних бракова не могу бити разлог одсуства четири поглавара - казао му је владика Амфилохије. Међу упућенима у црквену дипломатију православног света јуче је владало мишљење да је став четири цркве о бојкоту Сабора коначан и непроменљив. "Побуњене" патријаршије, како се тумачи, припадају руском кругу утицаја, што значи да ће на овом питању задржати чврст став. Зрно сумње, међутим, у одлуку о бојкоту унела је чињеница да Московска патријаршија до јуче није отказала налоге за хотелске собе, резервисане за чланове своје делегације. Патријаршија у Москви јуче је објавила и писмо руског патријарха Кирила, упућено учесницима Сабора. У њему се, између редова, каже и да се скуп на Криту не може сматрати Свеправославним сабором, већ само његовом припремом. "Дубоко сам уверен да су цркве - и оне које су одлучиле да дођу на Крит, и оне које су се уздржале - своје одлуке донеле по савести, и зато морамо поштовати позиције свих њих. Наша црква је увек исходила из уверења да се глас ниједне од помесних цркава не сме занемарити. Одсуство сагласности Антиохијске цркве да се сазове Сабор значи да нисмо достигли свеправославни консензус. Не можемо игнорисати ни гласове Грузијске, Српске и Бугарске цркве, које су предложиле одлагање Сабора за каснији датум", каже се у Кириловом писму.
Радни део Сабора на Криту почиње сутра. Патријарх Иринеј и делегација од 24 архијереја СПЦ, према ранијим најавама, на самом почетку заседања затражиће да се у теме расправе уврсте и примедбе одсутних цркава, али и да се скуп прогласи само првом сесијом Светог сабора. То може бити нови камен спотицања међу православним цркавама, јер ће, уколико њени предлози буду одбијени, напустити скуп.
