Пише: Александар Дугин

Толико смо тога рекли о Доналду Трампу да су демократе и неоконзервативни демони из Националног интереса (часопис The National Interest) чак покушали да искористе моје позитивне коментаре и симпатије Москве према овом кандидату како би га дискредитовали. Али једноставно нису у стању да избаце Трампа, јер очигледно води у овој трци.

О, какви ли су то остаци демократије у САД? Али сада не бих толико о Трампу – о њему мало касније – сада бих о САД.

Шта данас раде САД и које је њихове место у савременом свету? Ово није само реторичко питање. Видимо и још увек осећамо Американце и њихову глобалну мрежу, а и даље се мешају у унутрашње послове својих савезника, неутралних земаља, па чак и у послове својих непријатеља.

Пре неколико дана буквално су покушали да изведу војни пуч у Турској и изазову немире у Јерменији и Казахстану. Али постаје јасно да су све слабији и слабији. Вашингтон је пробао да спречи Брегзит, али без успеха. Гуленистичка побуна у Турској се такође завршила неуспехом. Дакле, да ли бисмо могли недвосмислено рећи да је са униполарним светом готово и да сада живимо у новом постамеричком свету?

Мислим да би такав оптимизам био преурањен. Још увек не можемо отписати Вашингтон. Крај америчког света је процес који ће трајати. И вероватно ће се развући. Тешко је рећи колико, али је процес распадања униполарног света опасан период. Ово што се сада дешава са САД, назвао бих “рањени змај”. И та метафора описује много, готово све.

После укидања СССР и источног блока, појавио се модел униполарног света, у коме је амерички змај достигао врхунац своје моћи. Мреже америчких агената који утичу на догађаје, најчешће у облику либералне идеологије, али и користећи мимикрију и локалне политичке и идеолошке трендове, прожимају готово све државе. Змај се ушуњао у политичке елите, велике бизнисе, образовање, медије и неке безбедносне кругове у европским и азијским државама.

У Русији су проамеричке снаге готово отворено доминирале 90-тих и тек после 2000. године је Путин почео да их гура у страну мало по мало. Ове мреже су се рашириле по исламским државама, где су њихова војна крила постајала радиклано исламистичка и праве слуге америчког змаја.

Али је змај добио ударац, серију удараца, по свему судећи, фаталне ударце, и то на врхунцу своје моћи. Све земље које се пре 90-тих нису клањале америчкој хегемонији и које нису потпуно прихватиле униполарни модел као незамењив полако су почеле да стварају неформални клуб за отпор змају. Кина је веома опрезно играла на овој линији, покушавајући да јаше тигра и да спроведе модернизацију и либерализацију, али да истовремено сачува или чак да ојача национални суверенитет.

Почетком 2000-тих Русија је почела да следи овај пут. Иран је заузео сличну позицију. Контемплативна Индија покушала је да избегне непосредан амерички диктат. Опозиција је почела да се ствара међу следбеницима змаја у ЕУ, у Турској, чак и међу проамеричким салафистичким екстремистима. Најважнији задатак који су добили Американци – историјску шансу да управљају светом – они једноставно нису били у стању да обаве. Можда немају довољно историјског империјалног искуства, памети или ресурса. Хегемонија се прегрејала. И тада је змај рањен.

Данас је пред нама глобално рањено чудовиште. САД су још увек јаке и њихова мрежа још увек ради. Либерали, исламски екстремисти, атлантисти, скривени агенти утицаја – сви они су још увек јаки у многим друштвима. Али врхунац америчке доминације је за нама.

Чињеница да је змај рањен постала је јасна још 2000-тих, када су САД престале да се баве увођењем реда, већ им је контролисани крвави хаос постао једини циљ. Обојене револуције, пучеви, преврати, западне трупе у инвазији Блиског истока и постсовјетског простора су докази тога.

Суштина свега овога је да је змај рањен. И даље је јак, а појавни облик његове моћи показује да и даље има циљ. Али у стварности, он је побеснео од бола који му задаје пропаст његове моћи. Стога САД почињу да се понашају тако непримерено у многим случајевима.

Нападају сопствене слуге, уништавају оно што се може сачувати, а болно и несразмерно реагују на ситне нападе. То је крајње опасно. Рањени змај има нуклеарно оружје и сва његова велика моћ може једним малим бљувањем ватре послати читаво човечанство у провалију.

Извор: Катеохон