„Мој предлог је да Русија за сва расељена лица, која своју имовину никад нису продала Албанцима, донесе лекс специјалис и да свима њима, који би желели да буду држављани Руске Федерације, додели држављанство. Па да онда видимо ко ће да узурпира имовину руског држављанина”, рекао је за „Спутњик” Југовић, потпредседник ПС-а и потенцијални председнички кандидат на председничким изборима.
Југовићев предлог, за који сам каже да је његов лични став не само што није у духу бриселских споразума Београда и Приштине, већ није наишао на одобравање већих коалиционих партнера – СНС-а и СПС-а.
За напредњаке и социјалисте је нереална и Југовићева идеја да се разговори Београда и Приштине из Брисела преселе у Москву.
Владимир Ђукановић, посланик СНС-а за „Политику” каже да „уз потпуно разумевање љубави према Руској Федерацији, што је нешто што је природно” расељени са Космета „ипак имају своју земљу, а она се зове Република Србија”.
„Ако желимо да сачувамо КиМ морамо да имамо што више наших држављана са тог простора. Нереална је и идеја да се преговори из Брисела преселе у Москву. То нема утемељење и сви морамо да се крећемо у границама реалности, а да ли бих ја волео да се они одвијају у Москви , наравно да бих”, наглашава Ђукановић.
Дијана Вукомановић, председница Извршног одбора СПС-а поручује да је Југовићев предлог „неозбиљна идеја”.
„Подсећам да је од 2013. адреса за решавање питања Косова у Бриселу. У бриселски дијалог су (не)посредно укључени легитимни политички представници Срба и Албанаца, а у обзир се узимају и мишљења кључних европских и светских актера, укључујући и Русију”, наглашава Вукомановић за „Политику”.
Да Југовићев предлог „није реалан” уверен је и аналитичар Бранко Радун који додаје да ни сама „Русија не жели да се у тако нешто уплиће”.
„То је више неки апел да руска држава обрати пажњу на статус тих људи. Али, мислим да ни тај ко је то предложио не очекује да се то реализује”, оцењује Радун за наш лист.
На сличан начин пажњу руске јавности пре пет година привукао је готово идентичан захтев који је тада упутио део Срба из јужне покрајине. Они су, према писању медија, најпре у лето 2011. од тадашњег руског амбасадора у Београду Александра Конузина приликом његове посете Косову, захтевали држављанство његове земље. Потом су крајем 2011. амбасади Русије у Београду предали списак са именима више од 21.000 Срба са Косова за оваквом жељом.
„Од доласка мировних снага, убијено је више од хиљаду Срба. Потпуно смо обесправљени, прети нам и биолошки нестанак, а и у Србији се појављују странке које траже признање Косова. У Русији видимо заштиту и спас”, рекао је тада иницијатор захтева Златибор Ђорђевић из Лешке, некадашњи повереник Демократске странке за КиМ.
Од тадашњег руског председника Дмитрија Медведева Србима је стигао одговор да по Закону о држављанству његове земље, Москва не може да испуни овај захтев, али да ће на север Космета послати помоћ и у Унеску подржати обнову српских православних светиња.
Једина разлика у односу на предлог Срба од пре готово пет година и Југовићеве идеје, јесте што је овом приликом тако нешто сугерисао високи функционер владајуће партије. На наше питање какав одјек би могло да има то што је потпредседник партије која је чланица владе истакао такве идеје, Ђукановић каже да „свако има право на свој лични став”.
„Да смо сви исти били бисмо у истој странци. Ја имам много тога што се понекад разликује и од става странке чији сам члан. Лични став свако заступа, али се зна шта је јасно успостављена државна политика”, додаје Ђукановић.
Дијана Вукомановић верује како би „свако од политичара требало врло добро да промисли шта, када, како, где и зашто ће нешто да изјави о животу и политичкој будућности Срба са КиМ”.
„Срби са Космета су изузетно много пропатили да би било ко од београдских политичара смео да на њима тестира своје егзотичне ’идеје’ и ’решења’, као што то чини господин Југовић”, додаје председница ИО СПС-а.
А Бранко Радун упитан да ли Југовићев иступ значи пораз државе одговара: „Наравно, али, ми смо ту одавно поражени као држава”.
„Тако да и овакве идеје говоре о томе да имамо проблем који одавно већ не знамо како да решимо. А мислим да ово није решење”, закључује Радун.
Извор: Политика
