- Никоме не претимо, али никоме нећемо допустити да однесе и део БиХ без белаја... И зато ја апелујем да се добро размисли. Јер Милошевић је умро, ЈНА не постоји, не постоји хиљаде тенкова, хиљаде транспортера... Не може Србија помоћи РС. Нећемо допустити да нам неко пола државе отцепи" - рекао је Халиловић, који је гостујући на ТВ1 о референдуму о Дану Републике у РС.

Овакав став Халиловића за јавност у БиХ није ништа ново, јер је сличне ставове према Српској и њеном руководству исказивао и раније, називајући их "геноцидним".

- Ако има храбрости, нека Додик организује референдум. Тврдим да референдума неће бити јер је Милорад Додик кукавица. Ако га случајно неко гурне у ту авантуру, сносиће све последице које ће из тога произаћи, а то неће проћи шутке - изјавио је у видео снимку још 22. септембра 2015.

Док су га тада готово сви игнорисали, сада су реакције политичара у региону на Халиловићеве ратнохушкаче изјаве много жешће.

Халиловић је данас личност без де факто политичке моћи. С друге стране, могуће је да он говори само оно што би многи у Федерацији БиХ желели да чују, јер је индикативно да се ниједан бошњачки политичар до сада није оградио од његових изјава, које неодољиво подсећају на мрачне деведесете.

Због ратне улоге, Сефер Халиловић је у сукобу и са Србима и са Хрватима у БиХ, а занимљив је и његов однос према политичком лидеру Бошњака у БиХ, председнику СДА Бакиру Изетбеговићу. Њега је Халиловић након рата сматрао једним од криваца за атентат на њега и његову породицу 7. јула 1993. Халиловић је тада преживео, али је убијена његова супруга и њен брат.

- Било би ме срамота мојих бораца када бих пристао да стојим на истој бини с подрумашем, који је одбио да служи у Армији РБиХ – изјавио је Халиловић 2013, када је одбио да говори заједно са Бакиром Изетбеговићем на манифестацији "Одбрана БиХ – Игман 2013".

Мада су се Халиловић и Изетбеговић 2015. састали и потписали декларацију којом се тражи истрага политичких убистава, чињеница је да односи између њих двојице никада нису постали истински добри. Многи сматрају да је Изетбеговић пристао на то само да би добио гласове Халиловићеве партије за формирање тадашње већине у Федерацији БиХ.

Такође, Халиловићев син Семир у књизи и филму који говоре о атентату на његову породицу, за тај чин оптужује паравојну формацију "Шеве", која је била подређена Алији Изетбеговићу, чији је шеф кабинета у рату био садашњи бошњачки лидер у БиХ - Бакир. Наводно је циљ био уклонити "непослушног" генерала, а за све оптужити Војску Републике Српске.

- Када је политика у питању бићу врло јасан: убиство Сефера Халиловића могао је наредити или одобрити само Алија Изетбеговић, а у детаље укупне операције против Халиловића био је умешан Бакир Садовић. Када је у питању Бакир Изетбеговић, он до данас, када је реч о заслугама, себе увек ставља на место "први до Алије". Е, онда, ако он то тако каже, нека понесе ту титулу и када је одговорност у питању. Лично ме занимају само прави кривци - изјавио је Семир Халиловић за Фену у јулу 2013.

Бошњачки ратни командант Сефер Халиловић рођен је 1952. у Србији, у Ташеву код Пријепоља: Године 1975. је дипломирао на војној академији, стекавши до 1991. у ЈНА чин мајора. У југословенској војсци добио је неколико признања, између осталог и Орден братства и јединства трећег реда.

Међутим, по избијању рата у БиХ долази у Сарајево, где стаје на чело паравојне формације Патриотска лига, која је била повезана са СДА. Из те формације касније ће настати тзв. Армија РБиХ чији је први командант био управо Халиловић, који је за генерала именован 1992. Као основни задатак Патриотске лиге одредио је "заштиту муслиманског народа" и "очување интегритета и целовитости БиХ", а међу непријатељске снаге уврстио је "снаге СДС" и "екстремне снаге ХДЗ". Ускоро је именован за начелника Главног штава АРБиХ и за члана ратног Председништва РБиХ.

Лично је водио војне нападе муслиманских снага 1993. у Ускопљу, Трусини и Јабланици, где је почињен покољ над Хрватима. Хашки трибунал га је оптужио да је крив по командној одговорности за убиство 63 хрватска цивила и војника, али је ипак ослобођен свих оптужби.

Мада постоје они који величају Халиловићево ратничко умеће, председник Борачке оранизације РС, пензионисани генерал Миломир Савчић, сматра га непособним.

- Ако, не дај Боже, дође до каквог сукоба, за Србе би одлично било да на челу те непријатељске војске буде Халиловић, јер би та војска врло брзо била поражена управо због неспособности команданта који ништа друго и не зна него да прети да би остварио неки политички циљ – била је Савчићева реакција на последње претње Халиловића.

Након повратка из Хага вратио се политици, обнављајући Босанскохерцеговачну патриотску странку (БПС) коју је основао 1996.

На изборима 2006. Халиловић је освојио 8.240 гласова и постао посланик у Представничком дому БиХ. Међутим, четири године касније изгубио је и то мало поверење гласача, па није успео поново да постане посланик. Халиловић се 2014. безуспешно борио за место бошњачког члана Председништва БиХ, али је лоше прошао, заузевши пето место међу десет кандидата.

Халиловићева партија у Представничком дому парламента БиХ сада има само једног посланика, а у Парламенту Федерације БиХ два.

Сефер Халиловић је власник стана, куће и два дулума земљишта у БиХ. Своју имовину је у имовинском картону из 2014. проценио на 350.000 КМ.

Извор: Блиц