Прошле су тачно три године откако је Русија покренула инвазију на Украјину, а бројни западни званичници су се окупили у Кијеву у знак подршке.
Европски лидери, као и бивши премијер Канаде Џастин Трудо учествовали су на конференцији у главном граду Украјине.
Међу главним темама били су мировни процес и чланство Украјине у Европској унији (ЕУ) и НАТО.
„Надам се да ће се рат завршити ове године“, рекао је украјински председник Владимир Зеленски и додао да би први корак могла да буде „комплетна размена заробљеника“.
Украјина је посвећена чланству у Европској унији (ЕУ) и НАТО, нагласио је.
У знак подршке, у Украјину су допутовали званичници Канаде, Јапана, Шпаније, Данске, Норвешке, Естоније и бројних других земаља.
За разлику од претходних обележавања годишњице инвазије, америчких представника овог пута није било.
На конференцији се разговарало и о евентуалном слању војних трупа у Украјину након склапања примирја.
Поред Велике Британије, спремност на такав корак изразила је и Данска.
Зеленски није одговарао на питања о односу са Трампом
Од када је Доналд Трамп ступио на дужност председника, односи Америке и Украјине се хладе.
Зеленски је вешто избегао одговор на питања новинара о односу са новим америчким председником.
„Сједињене Државе су наш партнер, као и сви остали, а важно је очувати јединство између Европе и Америке“, рекао је.
Прошле недеље, Трамп је Зеленског назвао „диктатором“ и искритиковао га за начин на који је водио Украјину у претходне три године, указавши да није било редовних избора.
Од почетка рата, Украјина није имала редовне изборе услед ванредног стања, па су европски лидери убрзо стали у одбрану америчког председника.
Олаф Шолц, немачки канцелар, рекао је да је „погрешно и опасно ускратити председнику Зеленском његов демократски легитимитет“.
Британски премијер Кир Стармер разговарао је са Зеленским телефоном и дао подршку „демократски изабраном лидеру Украјине“.
‘Украјина у ЕУ пре 2030’
Иако Европска унија (ЕУ) нерадо прецизира крај приступних преговора, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да би то могло да се деси „и пре 2030″.
Како је подсетила, процес придруживања се „заснива на заслугама“ и мора да буде од обостране користи.
Уколико Украјина настави са реформама „истом брзином као и до сада“, у европску породицу би званично могла да буде примљена у наредних пет година, оценила је.
ЕУ и Велика Британија су 24. фебруара објавиле нове санкције Русији и Северној Кореји.
Санкције су усмерене на руске ланце снабдевања за војне потребе, међу којима су фабрике из Северне Кореје, као и на појединце и компаније за које се сумња да помажу Москви да финансира рат.
ЕУ неће укинути рестриктивне мере против Русије, све док Москва не покаже да је посвећена трајном миру у Украјини, рекла је Урсула фон дер Лајен.
Макрон у Вашингтону
О Украјини ће 24. фебруара разговара и у Вашинтгону.
У посету Трампу је допутовао француски председник Емануел Макрон, први европски лидер који се састаје са новоизбраним америчким председником.
Двојица председника разговараће о могућем завршетку рата у Украјини.
Касније током ове недеље, Трампа ће посетити и британски премијер Кир Стармер.
Директни преговори између Москве и Вашингтона, без учешћа Кијева и европских лидера, изазвали су узнемиреност у Европи.
Очекује се да ће Маркон и Стармер покушати да убеде Трампа да ни по коју цену не жури са мировним споразумом, као и да ће га подстаћи да преговара о војним гаранцијама за Украјину, али и да у преговоре укључи Европу.
Америка је од Украјине затражила да им исплати 500 милијарди долара у минералним богатствима, како би надокнадили издвајања Бајденове администрације за војну помоћ Украјини, што је Зеленски одбио.
Међутим, Украјина и Америка су сада близу договора о минералима, саопштила је на конференцији у Кијеву заменица премијера те земље.
„Преговори су били веома конструктивни, финализирамо готово све кључне детаље“, пише заменица премијера Олха Стефанишина.
САД желе приступ украјинским минералима у замену за војну помоћ – али Украјина заузврат жели безбедносне гаранције.
ПОЛИЦИЈА ХАПСИ ОПОЗИЦИОНАРЕ У НОВОМ САДУ: Градски одборници, активисти и грађани испред станице полиције
Извор: Данас.рс
