Пролазак флоте кроз Ламанш на путу према Сирији подигао је доста прашине у Еуропи и Великој Британији, а осмишљен је као демонстрација снаге и обновљене моћи Руске ратне морнарице. Тај сегмент путовања "Кузњецова" врло је сличан америчкој пракси такозваних вежби слободе навигације, које ратни бродови САД-а предузимају у спорним водама, на примери код острва Спретли у пацифику, пише "Јутарњи лист".

Мисија "Кузњецова" у Сирији први је борбени задатак неког руског носача авиона уопште, али и нешто сасвим ново за целокупну руску морнарицу. Већина "Кузњецовљевих" пређашњих пловидби била је знатно краћа, а често је пловио и без своје групе авиона. Стога је сиријска мисија у првом реду изузетно важно скупљање искуства у борбеној употреби носача авиона, које Русија до сада није имала, а научене лекције биће без сумње искориштене у развоју будућих руских носача авиона пројекта Шторм.

Осим ограничења самог Кузњецова узрокованих његовим конструкцијским решењима, већ и састав његове борбене флоте јасно показује да је учествовање у копненим ударима у Сирији тек секундарна намена. Пратњу Кузњецова чине тешка ракетна крстарица "Петар Велики" и два ракетна разарача класе "Удалоy I".

"Петар Велики" припада класи "Киров", највећим и најтеже наоружаним борбеним бродовима на свету. Класа "Удалоy" намењена је противподморничкој борби, а не треба сумњати да површинску флоту у тишини прати и барем једна руска нуклеарна подморница.

Али ниједан од наведених бродова није наоружан крстарећим пројектилима за напад на копнене циљеве. Реч је о борбеној флоти оријентисаној на неутрализацију непријатељског бродовља, подморница и авиона па се из тога може ишчитати порука намењена првенствено НАТО-у: Русија влада водама источног Средоземља.

Сам "Кузњецов" по службеној је руској класификацији тешка авијацијска ракетна крстарица, али га због једноставности називамо носачем авиона. Том класификацијом заобилази се забрана проласка носача авиона кроз Босфор према конвенцији из Монтреа 1936, што је било кључно јер је највеће совјетско бродоградилиште, у којем је саграђен и Кузњецов, било Николајев у Украјини. Међутим, класификација није само правна доскочица.

Кузњецов је и сам тешко наоружан, за разлику од много већих америчких носача авиона који се за офанзивне операције ослањају искључиво на своју вишеструко бројнију авионску групу. Но, они немају органских офанзивних оружја, а одбране им се своде на неколико лансера противзрачних ракета малог домета и три до четири топовских система "Фаланкс" за непосредну одбрану.

У поређењу с тим "Кузњецов" је опрем­љен с 12 тешких противбродских крстарећих ракета П-700 Гранит, с дометом преко 600 километара и бојном главом од 750 килограма. За блиску противваздушну одбрану "Кузњецов" носи чак 192 ракете кратког домета система Кинжал, а последњи слој одбране чини 14 оружја: осам топовско-ракетних система Каштан, застим шест топовских система АК-630.

Разлог томе лежи у различитим доктринама. САД своје носаче користи за пројекцију силе на свим светским морима па су тиме амерички носачи офанзивна средства. Совјетски Савез, у којем је Кузњецов саграђен, носаче је гледао као дефанзивна оружја чија је основна намена била подршка и заштита стратешких нуклеарних подморница и обале те борба против америчких носача авиона.

"Кузњецов" је ракетну моћ платио далеко мањом ваздухопловном групом, али и конструкцијским решењем тзв. скијашке рампе за лансирање авиона. Наиме, она не заузима никакав потпалубни простор, за разлику од парних катапулта какве користе амерички носачи авиона. Тај је простор на "Кузњецову" искоришћен за вертикалне лансирне силосе П-700 Гранита. Лансирање авиона рампом једноставније је јер авион сам полеће те је тиме оптерећење на труп и пилота далеко мање. Мана је у томе да се на задатку може понети много мање горива и терета. То је видљиво на снимцима с "Кузњецова", које показују да палубни ловци Су-33 полећу са само две невођене бомбе ОФАБ-250 и четири ракете ваздух-ваздух: пар Р-27Р и пар Р-73. Уз њих носе и два контејнера за електроничко деловање Сорбтсија-С на врховима крила. Укупно је то тек нешто више од тоне терета, премда Су-33 може понети шест и по тона кад полеће с копна. Учинак ваздушних удара с "Кузњецова" је стога занемарив у поређењу са другим ударима, али посаде брода и самих авиона стичу непроцењиво искуство.

А да је то преко потребно, показује недавни пад другог типа палубног ловца који се налази на "Кузњецову", МиГ-а 29К. Претпрошле недеље један се МиГ-29КУБР због техничког квара приликом слетања срушио у море недалеко од "Кузњецова". На "Кузњецову" су била само четири МиГ-а, првенствено како би се будући темељ руског палубног ваздухопловства тестирао, док главнину борбених задатака спроводе старији Су-33 којих има десет.

Много већи учинак имају удари крстарећим ракетама Калибр. Овим је ракетама наоружана једна од најновијих руских ракетних фрегата, "Адмирал Григорович", истоимене класе, која се "Кузњецовљевој" борбеној скупини придружила из Црноморске флоте. Фрегата је интегрисана у систем противваздушне одбране борбене скупине, али је и једини брод у флоти који самостално може извршавати ракетне ударе на копнене циљеве.

Међутим, један од проблема с којима се борбена флота суочава јест мали капацитет њихове луке у Тартусу, која не може да прихвати веће бродове попут тешких крстарица класе Киров, а поготово не "Кузњецова". С обзиром на ту очиту слабост, извесно је да ће се радити на проширењу капацитета луке. Већ је претпрошли петак кроз Босфор прошла плутајућа дизалица руске морнарице на путу према Тартусу, па је могуће да радови убрзо започну.

Једна од значајних новости у обновљеним руским ударима јесте употреба обалног противбродског ракетног система Бастион-П. Реч је о једном од најмодернијих система тог типа у свету, опремљеног убојитим суперсоничним ракетама П-800 Оникс. Значај употребе овог система, чији је први страни купац била управо Сирија 2011, јест потврда како се Оникс може користити и за ударе на копнене циљеве, а не само у противбродској борби. До сада се о томе није знало ништа, иако се таква способност могла наслутити узимајући у обзир чињеницу да је Оникс био темељ руско-индијског пројектила БрахМос, који поседује такву двоструку способност.

Другим речима, Сирија је претворена у готово непробојну тврђаву за било кога ко би се тамо покушао мешати против воље Русије. ПВО системи које је Русија поставила у земљи чине веројатно најгушћи и најсофистициранији систем интегрисане противваздушне одбране у свету, док борбена скупина "Адмирала Кузњецова" представља најснажнију површинску борбену групу у источном Средоземљу. Истовремено, битка за Алеп полако напредује. Колико је стварно "Адмирал Кузњецов" погледајте ОВДЕ. Извор: Јутарњи лист