Руски председник је са својом делегацијом у Будимпешти провео један дан, што је било и више него довољно за конструктиван састанак са Орбаном у ком је уговорена чвршћа сарадња. За земље ЕУ које су жестоки противници Русије, овај састанак донео је додатну нелагодност и несигурност, претходно подстакнуту топлим сигналима из Вашингтона ка Москви, односно од председника САД Доналда Трампа који је поново имао лепе речи о свом руском колеги, сматра Стратфор.
У окршају Истока и Запада, Мађарској кроз историју није страно приклањање и једнима и другима. Након колапса Совјетског савеза, Мађарска је своју спољну политику експресно оријентисала ка Западу, уласком у НАТО 1999. и придруживањем Европској унији пет година касније. Међутим, у другој половини 2000-их, тачније од момента када се ЕУ суочила са проблемима изазваним глобалном финансијском кризом 2008. године, Будимпешта је почела да флертује са Москвом у покушају да привуче стране инвестиције. Већ 2014. године поново долази до промене у мађарској политици. Запад Москви уводи велике економске санкције због рата у Украјини, цена нафте пада, а руска економија доживљава страховите ударце. Мађари тада раде нешто што је разбеснело Кремљ: гас који су њима продавали Руси препродају Украјинцима (којима је Москва заврнула славину). Ипак, Владимир Путин је прешао преко тога. Јер, како се економско/трговински рат са Западом одужио, Русија у Мађарској види шансу за бољим односима са ЕУ. Није тајна да се неке земље чланице и политичке партије жестоко противе непријатељском ставу званичног Брисела према Русији, подстакнутог "пријатељским сугестијама" бивше администрације Беле куће. Међу најгласнијима јесте старији коалициони партнер Ангеле Меркел, премијер Баварске Хорст Зехофер, који упркос ставу ЕУ и немачке канцеларке већ годинама склапа пословне договоре са Русијом, који свакако доприносе томе да је Баварска најбогатија регија не само у Немачкој, него и у Европи. Извор: Блиц
