Ова порука, заправо прикривена претња, коју је изговорио министар одбране Џејмс Матис, у суштини се односила на тврдњу да алијанса не плаћа свој део обавеза, због чега би Америка могла да преиспита своје обавезе према безбедности Европе.
Једна од тема је и одлазак Трамповог саветника за националну безбедност Мајкла Флина након откривања непримерених контаката са Русима.
Једна од тема која је прошла непримећено била је Либија, која би могла да има велики одјек у односима НАТО-а, Америке и Русије, као Трампа и Путина лично. Генерални секретар НАТо пакта Јенс Столтенберг рекао је да ће алијанса пружити безбедностну подршку либијској влади Фајеза Ал-сараџа. Столтенберг је рекао да би НАТО могао да помогне у развоју либијског Министарства одбране и командне структуре. Он је рекао новинарима у Бриселу да је "Либији потребан оквир да би могла да развије снаге и стабилизује земљу". Генерални секретар НАТО-а међутим није рекао када би та алијанса почела да помаже и шта би то конкретно подразумевало. НАТО тренутно спроводи поморску опрацију на Средоземном мору у близини вода Либије у циљу борбе против тероризма и помаже Европској унији у напорима за праћење и спасавање миграната. Либија је постала извор великих проблема за Европу откако су Дејвид Камерон и Никола Саркози покренули акцију свргавања Моамера Гадафија пре шест година. Управо преко ове земље у Европу пристижу стотине хиљада избеглица који прелазе Медитеран, али је ово постала и земља безакоња, где је Исис успоставио своју главну базу за нападе у подручју Магреба. Специјалци из западних земаља већ су ан терену у Либији, а САД су извеле ваздушне ударе на ИСис и друге исламистичке терористе. Али, сваки формални ангажман НАТО снага у овој земљи могао би да представља проблем. То би могло да доведе до увлачења у насилан и анархичан вртлог, уз чињеницу да Ал Сараџева Влада националног јединства контролише прилично малу територију и располаже малим утицајем. Човек који у рукама заиста држи полуге власти је бивши генерал Калифа Хафтар, кога неки називају "новим Гадафијем". Његова Либијска национална армија има подршку Египта и Уједињених Арапских Емирата, чији су авиони изводили ваздушне ударе по у његову корист. Сада има и подршку Русије, која шири свој утицај широм Блиског истока и Северне Африке. Генерал Хафтар је два пута ишао у Москву прошле године како би тражио помоћ, а затим се појавио на палуби носача авиона "Адмирал Кузњецов" док се враћао са сиријског фронта, где је помагао Башару ал Асаду да заузме Алепо. Састао се и са руским министром одбране Сергејом Шујгуом, а тема разговора је била "борба против међународних терористичких група на Блиском истоку". Америка под вођством Барака Обаме одбијала је да сарађује са Хафтаром, већ са либијским командантом и његовим присталицама у парламенту у Бенгазију, једној од три владе које тренутно делују у Либији. И они се сада надају да ће сарађивати са Трамповом администрацијом. Абдел Фатах ал-Сиси био је први страни лидер који је честитао Трампу на победи, а управо је египатски председник раније притискао Вашингтон да подршку пребаци на генерала Хафтара. Према неким изворима, чланови Трамповог тима почели су озбиљно да разматрају ту могућност. Ево коментара једног америчког званичника у Бриселу: "Трампови људи мисле да би Либија могла да буде бољи терен за сарадњу с Русијом од Сирије. Већина сматра да је Либија у хаосу, где Исис ради шта хоће, а ако тај се тај тип Хафтар покаже као ефикасан, онда је можда он наш човек". Чак и пре доласка Трампа, међу неким америчким званичницима могло је да се чује да је за проблеме које има с Либијом Европа сама крива. Париз и Лондон су били међу предводницима рушења пуковника Гадафија, док је Вашингтон у одређеној мери показао и уздржаност. Војна операција је била виђена из Велике Британије и Француске, али ускочила је и Америка је у једном тренутку дошло до мањка опреме и бомби. "Постављају се легитимна питања о томе да ли ће НАТО бити у стању да одржи садашњи ниво оперативности без мешања САД", рекао је тада амерички секретар за безбедност Леон Панета. Панета је ту мислио на то да већина чланица НАТО не плаћају свој део за одбрану. Шест година касније, исту тврдњу, али много оштрије, изнео је генерал Матис. Новац није тема за генерала Хафтара. Русија је одштампала 4 милијарде либијских динара (око 2,8 милијарди долара) према уговору с Централном банком Либије, који су затим пребачени на рачуне Хафтарових присталица у Бенгазију. Хафтар сада тврди да ће му Москва помоћи да буду укинуте санкције УН на увоз оружја, које су на снази од 2011. године. Хафтару не фали оружја: нове туре испоруке оружја стално пристижу из УАЕ, па је његова војска тренутно најјача у Либији, ако се не рачунају исламисти. НАТо је покушао да наговори Хафтара да прихвати цивилну власт Ал Сараџа, док би он задржао војну власт. Изгледа ће судбина Либије, као и толико други тема у светској политици, бити одређена оним што се договоре Трамп и Путин. Реч је о настанку новог глобалног поретка, у којем ће остале светске силе остати по страни. Извор: Индепендент
