Истражно веће је, у складу са захтевима Тужилаштва, наложило достављање додатних информација, а следеће рочиште је заказано за 6. април, рекла је данас Тањугу Мари-Елен Калвано из Генералног секретаријата тог суда.
Харадинај и даље неће моћи да напушта територију Француске до коначне одлуке суда, који је по други пут одложио своју одлуку.
Апелациони суд у Колмару је 9. фебруара одржао јавну седницу на којој су своје ставове о захтеву Србије изложили Харадинај и његови браниоци, па је ради већања (утврђивања испуњенисти услова и гласања) о захтеву Србије за изручење одложио доношење своје одлуке.
Тада је републички тужилац Француске тражио да се прецизира одређена документација и да се упозна за процесним законима Србије.
Задатак суда у Колмару је да утврди да ли су испуњени услови за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Франсуцке.
Вијориле се заставе Албаније
Судница је била пуна симпатизера лидера Савеза за будућност Косова Харадинаја. У ходнику суда, и испред зграде суда велики број Албанаца носио је заставе Републике Албаније.
Поред великог броја медија, и и симпатизера Харадинаја, заседању француског суда присуствовао је и Агим Бахтири градоначелник Јужне Митровице.
Харадинај, који је лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.
Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КИМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом. Извор: Танјуг
