Командант руских јединица у Сирији генерал-пуковник Андреј Картаполов изјавио је, после недавног поновног ослобођења Палмире, да је руска авијација лишила противнике могућности да маневришу и добијају појачања. Похвалио је и руске специјалце, који су се бавили извиђањем и уништавали најважније противничке објекте. Иако руске војсковође истичу велико пожртвовање и храброст сиријске армије, истина је да без помоћи Руса она не само што не би успела да победи противнике, већ би доживела ужасан пораз.
За гланцање и припремање победничких фанфара је рано. Ипак, већ сада се може анализирати какву је корист Русија имала од учешћа у војној интервенцији у Сирији. Прва корист је политичка. Враћен јој је углед на међународној сцени и показало се да ово више није Јељцинова Русија, већ сасвим другачија сила на чији став мора да се рачуна. Руска армија је ојачала и може да ефикасно ратује далеко од граница своје земље. Осим тога, Руси су успели да униште значајан број екстремиста из јужних совјетских република а садашњих самосталних држава, као и с Кавказа, који су се придружили "својој браћи по вери". Њима није допуштено да потпале мржњу на Кавказу и у републикама где је већинско становништво муслиманско. Друго, да је поражен Асадов режим, Русија би сигурно изгубила своју морску ремонтну базу у овој земљи. И трећа, не мање важна корист, јесте стечено искуство руских солдата. Оko 90 одсто руских пилота учествовало је у операцијама у Сирији. За њих је то важно професионално искуство, а истовремено су помогли савезницима, регуларној војсци Сирије лојалној Башару Асаду. Руски војни врх је често замењивао пилоте у Сирији из два разлога: прво зато што је то врло напоран посао, и друго, да би што више пилота могло да стекне искуство ратовања у сиријским условима, где ветар носи ситни песак. Истине ради, ваља рећи да пилотима који су летели на великим висинима није претила опасност од обарања јер радикални исламисти нису имали ефикасне системе противавионске заштите, а нису имали ни средства радиоелектронске борбе. Знајући то, руски пилоти се нису спуштали на висине на којима су могли да их погоде противници гађајући их преносним ПВО системима типа "стингер". За време рата у Авганистану, Совјети су изгубили подоста авиона и хеликоптера, баш зато што су Американци дали муџахединима "стингере", којима није компликовано гађати. - Свакако је драгоцено искуство то што су руски пилоти у Сирији могли да увежбавају координацију са обавештајцима који су се налазили на земљи - каже Виктор Мураховски, главни уредник часописа "Арсенал отаџбине". Узгред речено, Русија има око осам хиљада војних пилота и око 4.500 летелица. Кад је Русија кренула у операцију у Сирији, у септембру, председник Путин је изјавио да ће се Асадовој војсци помагати само из ваздуха, јер не жели да се руска војска увуче у рат на копну. Показало се да сиријска армија није довољно јака, а ни обучена, да сама порази своје противнике. И што се више дужио рат, Руси су морали да шаљу инструкторе који су били од велике користи Асадовој војсци. Осим све бројнијих инструктора и саветника који су помагали Сиријцима да ефикасније користе војну технику и боље се организују, почели су да стижу и руски специјалци, о чијем је умећу ратовања говорио генерал-пуковник Картаполов. 
До сада је у Сирији погинуло укупно 27 војника и официра руске армије. Не зна се број професионалних војника који су у Сирију стигли преко компаније "Вагнер" и тамо оставили животе.
