Процес дијалога Београда и Приштине није иреверзибилан и Београд свакако неће одустати од намере да у њему учествује као конструктивни чинилац у грађењу регионалне стабилности, изјавио је данас директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. - Тај процес, међутим, има смисла само уколико постоји воља обе стране да несугласице решавају дијалогом и мирним средствима - истакао је Ђурић на Институту за међународну политику и привреду у оквиру амбасадорског форума, на коме је било речи о актуелном стању у дијалогу Београда и Приштине. Ђурић је рекао да смо протеклих седмица и месеци сведоци отворених претњи насиљем екстремних група на КиМ, све учесталијих организованих напада на грађане српске националности, па чак и оживљавања амбиција затварањем фашистичког "пројекта Велике Албаније". - Дијалог је данас евидентно у кризи због чињенице да на бриселском столу није оно чему се Приштина надала, а то је признање једнострано проглашене независности. Једнострана блокада дијалога од стране Приштине сведочи о томе да интерес њихових преговарача никада и није био нормализација односа и демократизација друштва - рекао је Ђурић. Према његовим речима, то свакако није плодотворна атмосфера за дијалог, али атмосфера која упозорава колико је дијалог важан и шта све можемо да изгубимо уколико политички и други екстремизми не буду угашени, пре него што проузрокују непоправљиву штету. Он је подсетио да се у међународној комуникацији, када се говори о пожељном исходу овог процеса, посеже за термином "свеобухватна нормализација односа", а Приштина сматра да би то требало да подразумева признање једнострано проглашене независности Косова, од стране Србије, што је нереално очекивање. - Београд процес дијалога сагледава кроз призму Резолуције 1244 СБ УН која не доводи у питање државну целовитост Србије, рекао је Ђурић. Он је додао да се може разговарати о свим аспектима унапређења односа српског и албанског народа на Ким, стварању услова за демократизацију друштва у нашој јужној Покрајини, коегзистенцији институција Републике Србије и привремених институција самоуправних органа у Приштини, на смислен и продуктиван начин, међутим статус КиМ није тема о којој се експлицитно или имплицитно разговара у процесу бриселског дијалога. - Београд константно инсистира да се у дијалог уврсте питања која су од суштинског значаја за српски народ на КиМ, а ти захтеви се пре свега односа на битнија решаавања државне и друштвене имовине Србије на КиМ као и статус приватне имовине у коју спада имовина СПЦ - рекао је Ђурић.

Косовска војска - ништа добро ни Србима ни Албанцима

Формирање илегалне оружане формације на територији Србије представљало би претњу за безбедност у читавом региону, изјавио је Ђурић и навео да је и само помињање могућности о успостављању оружаних снага на КиМ супротно Резолуцији 1244 СБ УН, мандату Кфора и Уставу Србије, те да представља покушај подстицања нових тензија и нових сукоба. Он је додао да то не може донети ништа добро ни српском ни албанском народу, поготово у тренутку када се дају изјаве о прекрајању граница, о стварању фашистичке велике Албаније на територији наше земље, у тренутку када председник парламентарног одбора за безбедност у покрајинској скупштини Даут Харадинај говори о томе како у нашој јужној покрајини Срба не треба да буде. Ђурић истиче да се Србија томе оштро противи и снажно залаже за поштовање војно-техничког споразума из Куманова, према којем је у покрајини, у одсуству Војске Србије која формално има право да тамо буде, једина војна сила Кфор. - Тако треба и да остане - рекао је Ђурић. Извор: Танјуг