Тема састанка, који је одржан 20. и 21. априла, била је „Однос надбискупа Степинца према Српској православној цркви од 1941. до 1945. године“, а на основу закључака Комисије Ватикан би требало да се одлучи да ли да га прогласи свецем.
Алојзије Степинац, хрватски кардинал, са представницима нациста у Другом светском рату.
На састанку је учествовао и у име Свете Столице председавао Бернардо Ардура, који је председник Папског одбора за историјске науке.
У својству представника Хрватске бискупске конференције учествовали су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, научни саветници са Хрватског института за историју Јуре Кришто и Марио Јареб.
Као представници Српске православне цркве учествовали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић и епископ славонски Јован Ћулибрк.
Амбасадор и стални представник Србије при Унеску Дарко Танасковић је био спречен да узме учешћа у раду.
Као позвани стручни саветници српског православног дела Комисије на састанку су учествовали научна саветница на Институту за новију историју Србије у Београду Радмила Радић, професор на Филозофском факултету у Београду Љубодраг Димић и виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду Милан Кољанин.
Пети састанак Мешовите комисије биће одржан у Подгорици 7. и 8. јуна на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960. године“.
Шта је у Божићној посланици о Степинцу поручио загребачки кардинал Јосип Бозанић прочитајте ОВДЕ. Извор: rs.sputniknews.com
