То значи да 27. марта, када би суд у Француској требало да се изјасни да ли ће га испоручити Србији због ратних злочина, а по чијој потерници је и ухапшен, могао да заврши у Албанији ако та држава затражи од Француске његово изручење.
Зато, не би било велико изненађење да лидер Алијансе за будућност Косова, а и опозиција уз њега, искористе стечени капитал Харадинаја као мученика, и на ту карту и одиграју на ванредним парламентарним изборима о којима се навелико прича. Тако што ће им нови грађанин Албаније бити вођа.
У свему овоме бар је једна дилема решена: Еди Рама и Хашим Тачи не играју у истом политичком колу, јер у супротном — Албанија не би Харадинају дала држављанство и тако направила могућност да се овај у најскорије време нађе на слободи (па била она и условна) и врати у политичку арену, и то на Косову.
Најава да би на Косову и Метохији могли бити одржани осим редовних локалних, и ванредни парламентарни избори, те да би на истим лидер опозиције могао бити Харадинај, тренутно притвореник, по други пут, за ратне злочине у Француској — говори и да Албанци са Косова нису изашли још из својих ратних униформи такозване Ослободилачке војске Косова.
Албанска политичка сцена је толико осиромашена да је готово немогуће заћи у било коју албанску странку да из њеног ормана не провири униформа ОВК. Избори се још добијају на националном и антисрпском плану, а по правилу побеђује онај који више „пљуне“ Србију и Србе.
Није ни чудо што у таквом политичком миљеу, коју узгред речено албански политичари веома брижно негују, гласове добијају „лица са потернице“.
Да ли Приштина заиста нема никог другог да понуди својим гласачима до Тачија или Харадинаја? И још битније, да ли Албанци са Косова и не знају за боље?
Неџмедин Спахиу, политиколог из Приштине, на ова питања има одговор. Нових лица има, гласачка тела на Косову још умногоме зависе од перцепције — кога подржавају Американци.
„Због те перцепције, да је подобан онај који има подршку Америке, тешко да би могло да дође до тога да неки други људи буду на челним местима у косовском друштву“, наглашава Спахиу.
Он каже да је прича о Хардинају као заједничком кандидату опозиције нека врста изненађења узимајући у обзир аспирације „Самоопредељења“ да има водећу улогу у опозицији. У сваком случају, каже он, ни овима на власти, посебно Тачију, не одговара да се Харадинај нађе на слободи, јер би као кандидат опозиције засигурно постао премијер Косова. Спахиу ипак упозорава да ће 27. марта бити дан „Д“ за Харадинајеву политичку каријеру, а самим тим и опозиције, јер је то дан кад ће се Француска изјаснити о томе да ли ће или не Харадинаја изручити Србији.
Образлажући зашто је косовско друштво тако привржено лидерима који иза себе имају „ратну прошлост“ Сапхиу каже:
„Многи на политичкој сцени се надају да ће Харадинај бити кажњен јер желе тиме да отклоне једног политичког противника. И једни и други желе са подршком Харадинају да придобију гласачко тело. Ако га ослободе, то ће бити крах за све који се надају да неће бити ослобођен. Ситуација са Харадинајем у притвору и са Хардинајем на Косову је сасвим другачија“, наглашава он.
Онај који се не би баш обрадовао Харадинајевој слободи је Тачи, иако се декларативно залаже за његову слободу. Спахиу то објашњава речима да је управо он највећи политички ривал Тачију, па с тога и не чуди што га не жели на слободи.
Прочитајте ОВДЕ и како су се Руси осветили и преокренули ситуацију у Авганистану! Извор: rs.sputniknews.com
