Хашим Тачи тешко је поднео критику Јоханеса Хана да су изјаве о присаједињењу Косова Албанији „запаљиве“, као и да „имплицирају измене граница“. Реакција је била бурна, па је Тачи одбрусио Хану да не види да „Србија ствара велику Србију пред носем ЕУ, да је ’Велика Албанија‘ о којој је сâм причао, ’српска пропаганда‘, а да Европи недостаје лидерство и визија за Косово(?!)“.
Шта стоји иза бурне реакције Хашима Тачија?
Душан Радаковић из Центра за заступање демократске културе са Косова и Метохије уверен је да Тачи врло добро зна шта ради и да нема говора о томе да је „изгубио политички компас“, већ да је у питању изборна реторика везана за ванредне парламентарне изборе који ће бити одржани веома брзо.
„Знамо на основу прошлости да све што Тачи ради, ради у спрези са својим западним менторима, тако да је све што је рекао саветовано, одмерено и усаглашено са тим шта, када и где ће да каже. Зато мислим да он врло добро зна шта прича. Наравно, увек је најлакше напасти Србију“, каже он, не спорећи да је ситуација и донекле чудна, јер с једне стране имамо оштру критику Тачија упућену ЕУ, и благу критику Брисела упућену Приштини, због приче око уједињења Косова и Албаније.
Момчило Трајковић, лидер Српског покрета отпора са Косова и Метохије, за разлику од Радаковића је убеђен да је Тачи мало „сишао са политичког колосека“, али такође верује да разлоге оваквих изјава треба тражити у предстојећим изборима.
„Није он само изгубио компас, већ и партнере и подршку у ЕУ, а не зна да ли има подршку од Америке јер је Трампова политика према Косову још нејасна. Дакле, Тачи се сада нашао у небраном грожђу! А због унутрашњих потреба треба му оваква реторика, тако да је он ово искористио да тако изгубљен у политичком смислу ’млатара‘, а не да тражи решење. Другу сврху ја не видим. Да он напада ЕУ, која је поред Американаца и створила ’државу‘ Косово, просто је доказ политичке изгубљености“, наводи Трајковић.
Стефан Сурлић, политиколог са Факултета политичких наука, верује да иза свега стоји велико разочарење Хашима Тачија у будућност ЕУ јер је веровао да ће она бити много ближа будућност за Косово него што се испоставило, као и да ће Косово неким посебним путем добити и визну либерализацију и да ће цео тај процес за Приштину ићи много брже, брже чак и од осталих земаља у процесу приступања ЕУ.
„Проблем Косова је што су правила код европских интеграција јасно дефинисана и што је немогуће да се било која од тих процедура прескочи. Косово није испунило много услова ЕУ, а да би се оправдао пред својим бирачима, Тачи је прибегао националистичкој реторици у којој жели да представи ЕУ као кривца који отежава будућност Косова, а не да је реч о политичкој елити која није обезбедила довољан простор за реформе на Косову“, истиче Сурлић.
Он такође упозорава да оваква реторика није нимало безазлена јер може да има озбиљне последице.
„Ове изјаве које призивају промене граница на Балкану покушај су да се скрене са теме које се тичу обичног живота људи на Косову. Посеже се за неким уједињавањима са намером да ће та национална реторика пробудити нове страсти али и сукобе на Балкану“, уверен је Сурлић.
Да је Сурлић у праву дâ се закључити из Тачијевих речи, кад је фактички рекао да му је доста монотоних изјава које из ЕУ долазе још од 2000, док су грађани Косова дискриминисани и изоловани.
У то име, Тачи је поново Европи запретио да би било добро да Косово третира ко независну и суверену државу. Прочитајте ОВДЕ и зашто Војислав Шешељ тражи седницу посвећену великоалбанским претњама. Извор: rs.sputniknews.com
