Деведесетих је, као водећа политичка личност босанских Срба, била у епицентру дешавања у БиХ, релативно добро је познавала кључне актере тог времена - од Радована Караџића и Ратка Младића, преко Слободана Милошевића и Жељка Ражнатовића Аркана, па све до људи попут некадашње америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт. За тужитељку Карлу дел Понте каже:
- Судија Ричард Меј је, судећи у Милошевићевом случају, једном рекао: „Овде само један добар сведок може све да пресече“, а Дел Понтеова му, мислећи на мене, иако је знала да је мој услов за признање кривице био и то да на страни тужилаштва не сведочим осталим оптуженицима, одговара: „Имам га!“ У том тренутку сам још била у Хагу и чекала пребацивање на издржавање казне у Шведској. И онда ме адвокат обавештава да из америчког Стејт департмента долази човек да разговара са мном у вези са суђењем Милошевићу. Одмах ми је све било јасно, иако још нисам знала за Мејову поменуту изјаву. Долази тај човек из Вашингтона, пита ме да сведочим на суђењу Милошевићу, и у том тренутку ми се одмах све згадило. Питам га што раније није дошао, него сад, кад идем у затвор, а он рече да „није касно“ и да се моја „казна од 11 година може средити“. Одбила сам. Одем у Шведску мислећи да сам мирна, али муке тек тада почињу, прича Плавшић, а на питање какве муке, одговара:
- Након месец дана, управа затвора ме обавештава да онај из Вашингтона хоће опет да разговара. Дође мој адвокат, дође и он, моли ме, ја одбијам, он се хвата за главу, пита зашто нећу кад сам била отворена опозиција Милошевићу, чиме ме је он то задужио... Не, нисам пристала да се појавим на суђењу Милошевићу. Али ни тиме се није завршило. Јер Дел Понтеова је онда послала два тужиоца код мене, ломили су ме, али узалуд. Онда је стигао позив из Хага да морам да сведочим, иначе ћу бити кажњена новчано и са седам година затвора. Стрпају ме у авион и одем... Два дана, односно укупно осам сати, Карла дел Понте ме је мучила и терала да сведочим. Питала сам је откуд тај садизам... У једном моменту је била толико насилна да је скочила са столице и кренула ка мени, скоро да је хтела да ме удари. На столу је била нека велика пепељара, коју бих јој, да је начинила још два корака, олупала о главу. Срећом, мој адвокат је био ту и предложио је паузу, те се то тако завршило. Адвокат се после чудио како је могла да крене да ме туче... Погледајте ОВДЕ и на који начин Милорад Додик сматра да се треба зауставити пројекат Велике Албаније.
Извор: Њузвик
