Путин је ушао у велику политику 1999. године, био је први заменик и вршилац дужности председника Владе Русије. Он је 2000. године постао други председник Русије, након Бориса Јељцина. Ту функцију је заузимао два пута за редом, а 2008. године новоизабрани председник Дмитриј Медведев је потписао указ о именовању Путина за председника Владе Русије.
Трећи пут Путин је постао председник 2012. године, почевши свој посао потписивањем такозваних „мајских указа“ — широким социјалним програмом. Трећи Путинов мандат се завршава у пролеће 2018. године.
Према мишљењу експерата, за протеклих 17 година Запад је одлично схватио „ко је мистер Путин“. Као и у Русији, и у иностранству га сматрају политичарем светског значаја, али често и непредвидљивим.
Члан управе Немачко-руског форума Мартин Хофман сматра да је почетком садашњег Путиновог мандата отвореност његове политике према Западу и жеља за сарадњом била много већа него што је данас.
Шеф Фонда за развој цивилног друштва Константин Костин сматра да за западну публику Путин остаје непредвидљив политичар. Нико, наводи он, није очекивао Минхенски говор, акције које се тичу заштите интереса Русија и укључивање Крима у састав Русије, као и спремност да се супротстави сваком притиску.
- Сви знају да је Путин одлучан политичар. Већ му је посвећено на хиљаде чланака, прочитао сам више од 20 књига које су издате на Западу где истраживачи покушавају да објасне мотиве понашања Путина. Чини ми се да је овде загонетка управо у вредностима. Жалбе западних лидера на непредвидљивост руског председника изгледају прилично чудно. У политици, као и у шаху, предност је код оног ко може боље да разуме кораке конкурената, а да се при томе његове акције не могу одгонетнути до краја партије - нагласио је он.
Експерти су склони да сматрају да спољна политика и позиција Русија на међународној арени под завесом трећег председничког мандата Путина треба да оду у други план и да ће тако највероватније и бити, док ће фокус бити на унутрашњим проблемима. Преостало време, као и четврти председнички мандат у случају учешћа и победе на изборима, Путин ће посветити промени система.
У исто време експерти сматрају да начин успешног руковођења може да ослаби, ако не буду предузете реформе.
Како сматра председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику Федор Лукјанов, у условима када се многе земље окрећу унутрашњим проблемима, Русија ће морати исто то да уради, „јер без тога не може бити ни спољних успеха“.
Осим тога, Лукјанов је навео да код Путина може да настане потреба за мењањем система и ослобађањем од тзв. „ручног управљања“.
- Мислим да ће тиме морати да се бави током наредног мандата, ако крене на њега - рекао је он.
Питање учешћа Путина на председничким изборима, које ће бити одржани 2018. године, још није решено. На питање о учешћу председника Русије Владимира Путина у кампањи 2018. године његов портпарол Дмитриј Песков је рекао да тема председничких избора за сада није на дневном реду Кремља.
Међутим, почетком ове године Песков је рекао да се нада да ће Путин учествовати на наредним председничким изборима.
Раније је Фонд за цивилно друштво саопштио да би у случају учешћа на председничким изборима 2018. године за Путина гласало између 70 и 75 одсто бирача. Погледајте ОВДЕ какав даљи развој ситуације на Балкану предвиђа Мирослав Лазански. Извор: rs.sputniknews.com
