Правда

Пише: Емил Влајки Наиме, једном дијелу Запада, Француској првенствено, није се ратовало против Југославије у чему је виђена САД-ујдурма, па су припадајући медији били прилично објективни с обзиром на текући косовски конфликт. Све у свему, када је објављен наводни "масакр", дио западне штампе је то јасно означио као САД-монтажу којом је руководио бивши касапин Латино-Американаца, Вокер. Касније су и резултати експерата судске медицине потврдили да никаквог масакра у Рачку није било. То, наравно, није спријечило рат, али је бламирало САД.

Међутим, CNN је извијестио 16. јануара 1999.:

Био је то најгори убилачки чин од када је октобарско примирје највећим дијелом зауставило више од седам мјесеци борби.

Откриће тијела десило се један дан након што су српска полиција и јединице Југославенске Армије напале етничко албанско село у том подручју. Неке жртве имале су ископане очи и размрскане главе, а један је мушкарац лежао одсјечене главе у властитом дворишту.

Новинска агенција коју држи Ослободилачка Војска Косова (ОВК) пријавила је 46 мртвих и рекла да су осам од тих били борци ОВК - побуњеничке групе етничких Албанаца која се бори за независност ове југославенске покрајине.

Сељани, Албанци,  су рекли да је српска полиција одвојила мушкарце од њихових породица и одвела их према локалној полицијској станици. Касније су заокренули и потјерали их према брду, гдје су их убили, рекли су сељани.

Два мјесеца касније, највише захваљујући извјештају о Рачку, Бил Клинтон је започео бомбардирање Београда и Косова. Пет мјесеци касније, Међународни кривични суд за бившу Југославију оптужио је Слободана Милошевића, предсједника Југославије, за "ратне злочине" који су укључивали убиства у Рачку.

То је понукало замјеника државног секретара САД Строб Талбота да изјави: 'Ми разговарамо са Милошевићем само на једном језику, а то је бомбардирање.'

Према 'Њујорк Тајмсу', 'точка преокрета' за НАТО-ву одлуку да покрене рат против Југославије, десила се 20. јануара 1999., када је САД дипломата Вилијам Вокер повео групу репортера да открију такозвани српски масакр неких 45 Албанаца у Рачку, на Косову. Ова је прича била на првим странама међународних медија и касније била искориштена да би се оправдало НАТО-бомбардирање.

Амерички медији били су тако обузети причама о демонизацији Срба да уопће нису ни доводили у питање вијест од прошлог јануара о наводном српском масакру у Рачку гдје је неких 40 косовских Албанаца наводно било стријељано од стране српске полиције. Пронађени од стране Вилијам Вокера, 'неутралног' бившег помоћника Оливера Норта, тијела су била идеална фотографска прилика да се оправда појачан НАТО захтјев за директну интервенцију и бомбардирање.

'Вол Стрит Журнал' је објавио 28. маја колумну насловљену "Оптужба захтијева инвазију" у којој се тврдило да НАТО не може прихватити ништа мање од окупације Београда и програма "денацификације", почевши са суђењем за ратне злочине читавом српском руководству.

Што се десило

Као и многи слични догађаји током разбијања Југославије, "Рачак масакр" је био чиста пријевара. Био је измишљен и искориштен као претекст да би се упутила директна пријетња НАТО војном интервенцијом на Косову.

15. јануара српске су снаге напале групу албанских терориста у Рачку, одговорних за смрт неколицине српских полицајаца и цивила.

Читава операција је била директно надгледана од ОСЦЕ посматрача, па чак и снимана од стране телевизијске екипе АП.

Послије подне Срби су напустили село.

Након тога, неки су француски новинари као и група посматрача посјетили село, које је изгледало мимо и напуштено.

16. јануара 1999., неких 40 тијела је пронађено поредано у јами близу села, наизглед масакрирано, убијено метком у главу и потиљак наводно из близине (ОСЦЕ је тврдио да је 37 тијела цивила нађено мртво, САД је тврдио да је било 45 цивила, а албански извори су наводили тијела 51 цивила).

Ипак, током ноћи терористи су успјели поновно заузети Рачак. Они су били ти који су "открили" јаму и који су одвели групу ОСЦЕ посматрача до тијела.

Вода групе ОСЦЕ и блиски САД колаборант фашистичких режима у Латинској Америци, Вилијам Вокер *, одмах је оптужио Србе да су починили овај "масакр", без икакве претходне истраге.

"Вокер није независан и неутралан посматрач, него ветеран америчког Стејт Департмента који је водио прљави рат против Ел Салвадора деведесетих година. Према оптужбама које је поднио независни одвјетник Окружног Суда САД Лоренс Волш, Вокер је био одговоран за намјештање лажне хуманитарне операције у зрачној бази Илопанго, Ел Салвадор. Ова је база била тајно кориштена за допрему пушака, муниције и залиха контра зеленашима који су нападали Никарагву

Овог пута, "измишљена реалност" била је тако површно изведена да је реакција неких медија била истовремена:

'Фигаро' ставља у сумњу тврдње ОСЦЕ у погледу "масакра" у Рачку, питајући се да ли су терористи ОВК намјестили овај такозвани масакр у покушају да преокрену свој војни пораз у политичку побједу.

'Гвардијан' цитира изјаве званичника међународне верификацијске мисије, који су жељели остати анонимни, у погледу њиховог убјеђења да су нека тијела погинулих у Рачку била накнадно помакнута.

'Монд' такођер поставља нека питања:

- Како је српска полиција успјела да окупи групу људи и да их мирно спроведе до мјеста погубљења када су били под константном паљбом од стране терориста?

- Како је могуће да посматрачи, који су провели преко два сата у селу, нису видјели јаругу у којој су тијела била пронађена? Зашто је пронађено тако мало чахура у околини тијела на тој локацији гдје је 23 људи било пронађено са већим бројем метака у глави?

Према часопису 'Ил Манифесто', који се позива на резултате истраге покренуте од стране њемачког дневника 'Берлинер Цајтунг':

" 'није било никаквог масакра у Рачку'. Ово се догодило само дан прије него што је Wиллиам Wалкер дигао буку око покоља цивила. Тврдња о непостојању 'Рачак масакра' дошла је од извјештаја финских патолога о аутопсији. Овај извјештај постоји већ више од годину дана, али је намјерно био скривен од публике.

'Очигледно је да жртве нису биле убијене изблиза', рекао је професор Клаус Пусел, директор Медицинског института Универзитета у Хамбургу, који је испитао протокол аутопсије извршене од стране финских лијечника."

Сличну изјаву дао је и један канадски научник:

"У јуну 2000. Др Хелена Ранта, вођа финског тима стручњака за судску медицину који су испитивали случај Рачак за НАТО, рекла ми је да на тијелима није било никаквих знакова погубљења, да су били донесени са других локација и да је НАТО класифицирао њен коначни извјештај као тајну."

Вили Вајмер, потпредсједник Парламентарне Скупштине ОСЦЕ, изјавио је приватној њемачкој телевизијској станици НТВ, да је са презиром одбио манипулацију телевизијским снимцима којом се хтјела испровоцирах НАТО интервенција на Косову и Метохији. "Све је било управљено у циљу изазивања одређене реакције тако да бисмо ми, када видимо неке слике, добили жељу да истог часа издамо наређење нашим војницима да преду у акцију. Врло сам узнемирен овим срамним манипулацијама наших људских осјећаја."

Политички лидер ОВК, Хашим Тачи, признао је у интервјуу ББС-ју од 24. марта 2000., да је велика група ОВК дјеловала у Рачку и да је много војника изгубило животе у борби са југославенским снагама. ОВК је намјерно убила 4 српска полицајца како би оживјела конфликт и тајно је убијала албанске сељаке да би придобила симпатије за сепаратистички покрет од Запада.

Маделеине Албригхт је признала на истом програму да је инцидент у Рачаку захтијевао припреме и да је био оживљен у намјери да се изврши притисак на Европске савезнике да војно интервенирају.

Након тврдње њемачког бригадног генерала, изнесене у дневном листу 'Сандеј тајмс', да је 'Операција потковица' - наводни план Југославије да истјера са Косова читаву албанску популацију - била лаж, смишљена од стране њемачког Министарства обране и бугарске обавјештајне службе, њемачки извор је такођер скинуо табу са масакра у Рачку 15. јануара 2000. Ово наводно убиство 45 цивила довело је директно до Рамбује конференције и затим до НАТО напада на Југославију. Питања се постављају већ преко годину дана је ли ово стварно био масакр или је ОВК једноставно прикупила тијела страдалих у борби и обукла их као цивиле. Главни доказ за ову тврдњу је непостојање, унаточ многим обећањима, званичног извјештаја аутопсије. Једини расположиви документ је резиме од четири странице који не доноси никакве закључке о узроцима смрти, управо зато што није извршена досљедна контрола над тијелима између момента смрти и аутопсије.

Па ипак, један њемачки лист је отворено спекулирао да је читав Рачак масакр могао бити намјештаљка. 'Берлине Цајтунг' је успио пронаћи 40 страница извјештаја аутопсије за којом су сви трагали више од године дана. Налази потврђују оне из резимеа од четири странице који је претходно био у оптицају. Тим који је извршио аутопсију био је фински и почео је истрагу 22. јануара, дакле, тједан дана након што је смрт наступила.

Лијечница Ранта, Финкиња, која је била вођа тима није успјела да објави извјештај и 'Берлине Цајтунг' тврди да је била изложена политичком притиску да то не учини, јер је у том часу ратна НАТО машина радила пуном паром. Новине које тврде да су имале на увид читав извјештај, наводе да је само једно од тијела имало ране које би могле бити изазване пуцањем из близине (тј. као приликом погубљења). Новине такођер присјећају читаоце на то да је дан прије убијања, 16. јануара, ОВК објавила да је осам њених чланова било убијено. Осим тога је дала и имена 22 особе које су наводно биле погубљене, али само се 11 од ових имена појавило на Хашкој оптужници. Цифра од 22 тијела одговара броју тијела која су нађена на брду иза села.

Према једном француском новинару, "Истина је да је Рачак био село утврђено унаоколо ископаним рововима" ( ОВК база). Ова чињеница није споменута у извјештају ОСЦЕ. Још један француски новинар био је у Рачку на дан наводног масакра и пронашао је свега четири рањене особе и чуо за смрт једне особе, али ништа слично масовном убијању. Текст Емила Влајкија "Сви смо ми Додик" прочитајте ОВДЕ. Извор: Правда