– Није Слободан Милошевић имао много избора, буквално је био натеран да пристане да ОЕБС и Вокер дођу у нашу земљу. Нерадо је он то прихватио, али Јељцин је био непоколебљив, тврдио је да је ОЕБС неопоходан Србији, да ће бити много представника земаља које су пријатељски настројрне према нама. Милошевић је делом поверовао у све то, али био је врло скептичан. На крају је Јељцин оштро поручио Милошевићу: „Мораш да прихватиш ОЕБС” – прича наш извор.

Да су се ствари дословно тако одиграле, за „Ало!“ потврђује и Живадин Јовановић, бивши министар спољњих послова Србије и сведок свих тадашњих дешавања.

– То је све тачно, знам за тај сатанак у Москви. Тада је Јељцин уверавао Милошевића да мора да прихвати ту мисију, иако је Милошевић говорио да на Косову већ постоји међународно-дипломатско присуство преко представника страних амбасада из Београда. Милошевић заиста није лако прихватио нови захтев да се тамо инсталира мисија ОЕБСа-а. Јељцин је уверавао Милошевића да ће бити и представника из Русије и осталих прјатељских земаља, да то не треба да буде проблем за Југославију и то је прихваћено – почиње причу Јовановић.

Он даље наводи да се врло брзо показало да циљ те мисије није да верификује стање на Косову, што је стајало у писменом уговору, већ да изазове оружани сукоб.

– ОЕБС је на притисак Америке одлучио да на челу мисије буде Вилијам Вокер и мисија се није држала свог мандата, није имала улогу верификатора, него је под вођством Вокера и уз помоћ његових првих сарадника Британаца у ствари припремала оружану агресију НАТО. Било је доста мука да се мисија и Вокер приволе да поштују договор и мандат који је био и у писменој форми, али они су стално излазили из тог мандата и претворили су се у механизам за производњу драме, драматичних вести с Косова и Метохије. Њихов циљ је био да дижу тензију, а жмурили су на то да се српске и југословенске власти понашају сасвим нормално, у складу са законима. Вокер и остали који су били уз њега само су драматизовали ситуацију, производили свакојаке случајеве попут Рачка ради дизања тензије, све је било усмерено да се јавност припреми и поверује да тамо нема другог решења осим оружаног напада НАТО. Мисија и Вокер су били привезак НАТО који је био у директној служби Алијансе – сведочи Јовановић.

Фински патолог Хелена Ранта изјавила је за „инсајдер.нет“ да стоји иза извештаја о Рачку који је објављен у марту 1999. Она је навела да су на извештај покушавали да утичу тадашњи шеф верификационе комисије Вилијам Вокер, али и други дипломатски кругови, као и представници Србије. – Вокер је желео да се моји налази и налази мог тима више слажу с његовим извештајем, да именујем кривца за Рачак. То нисам могла да урадим јер сам ја научник, не политичар, дипломата или нешто друго – рекла је Ранта.

– Имао је неке оловке у руци, које је поломио и бацио на сто испред мене. Детињаст поступак. Није ме гађао оловкама. Наравно, он то негира, али више особа је било присутно на том састанку – казала је Ранта.

– Србија је погрешила што је процесе против оних који су директни кривци за бомбардовање наше земље водила пред домаћим судовима и зато треба да проучимо све правне могућности да се против Вилијама Вокера предузму све мере – изјавио је јуче први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић је подсетио да су нове власти после 5. октобра 2000. поништиле све раније донете пресуде у вези са онима који су одговорни за бомбардовање, а да се од тада на том плану ништа није дешавало.

– Овде постоји велика одговорност зато што су лажи у вези са Рачком биле директан повод за бомбардовање Србије, које је било нелегално. То је била агресија, јер Савет безбедности УН није донео никакву одлуку о томе – рекао је Дачић. Погледајте ОВДЕ злочине крволочне стрине Мирјане Марковић. Извор: Ало