Oпозиција не учествује у раду парламента, на улицама су стални протести променљивог интензитета и различитих повода, реформе у безбедносном систему козметичког су карактера, а граница са Косовом није дефинитивно утврђена. Дакле, ништа од постављених испуњених услова да би Црна Гора ушла у НАТО.

Па, ипак, Подгорица улази у НАТО и без референдума народа о тако важном кораку за будућност и народа и државе. НАТО је зажмурио на оба ока и пропустио Подгорицу у Алијансу. Оно, баш пропустио, као када се стадо збуњених оваца пропушта у тор. А зашто су пропуштени? Само због тога да се политички направи још један потез који се неће свидети Москви. Јер, војно гледано, улазак Црне Горе у НАТО неће војно ојачати западни војни савез, то вам је као да сте на Фејсбуку добили још једног пријатеља.

Приче о томе како је Русија наводно била заинтересована за коришћење лука у Црној Гори немају баш аргументовану потврду, пошто је Јадран релативно затворено море, Албанија и Италија контролишу Отрант, и руској флоти не треба још један пролаз, истина међународно ипак слободан, као што су Босфор и Дарданели. Али, војнички се Отрант лако покрива.

Друга прича у таласима антируске хистерије долази опет из Вашингтона. Истина, смена директора ФБИ Џејмса Комија само је наставак саге о Русима. Стара опсесија америчких тајних служби, где је у Вашингтону лоцирана руска „кртица“. Што би се рекло, немогућа мисија…

Преко Црне Горе НАТО жели да милитаризује Србију, која је главни играч у региону. Црна Гора ће бити прва чланица Алијансе која ће изаћи из ње кад се промени власт.

Према најавама из званичне Подгорице, Црна Гора 5. јуна улази у НАТО. О чињеници да ће тако важан корак за будућност црногорског народа и државе бити учињен без гласања на референдуму, али и о демократским критеријумима Запада за тај улазак, Мирослав Лазански је, у емисији „На нишану“, разговарао са црногорским новинарем и функционером покрета „Отпор безнађу“ Марком Милачићем и дугогодишњим дописником политике из Вашингтона Миланом Мишићем.

Марко Милачић каже да се и на његовом примеру може видети да Северноатлантска алијанса у Црној Гори спроводи квазидемократију.

„У Црној Гори имамо ситуацију да неко ко на Дан НАТО-а само прошета главним тргом у Подгорици кроз њихов скуп, две године касније заврши у затвору, јер наша власт тамо превентивно хапси људе, да случајно не би засметала том интеграционом процесу. Људи у Црној Гори бивају хапшени због најбаналнијих ствари и криминализовани су сви они који критикују тај надсистем, ту глобалну неслободу оличену у НАТО-у. Такви људи и организације су, пре свих, на мети у Црној Гори“, објашњава Милачић.

На опаску Лазанског да у Америци запалите америчку или заставу НАТО-а и не идете у затвор, док се у Црној Гори то дешава, Милачић је рекао да се, кад је његов покрет у акту грађанске непослушности запалио заставу НАТО-а, дигла хајка као да су „послали ’томахавк‘ на зграду НАТО-а у Бриселу или САД“.

„То управо показује колика је догма у питању“, рекао је он, на шта је Лазански приметио да су у Црној Гори увек били догматични: „Били сте у време Ђиласа највећи комунисти, сад сте највећи натоисти“.

„У суштини, наша власт се није променила, тако да је реч о једној те истој догми, само што је идеолошки предзнак промењен. Тај дух Гвантанама и дух Голог отока су у суштини на неки начин исти, недемократски“, оценио је Милачић.

На питање Мирослава Лазанског да ли је црногорска елита одлучила да земљу уведе у НАТО како би избегли кривична суђења, Милачић одговара потврдно.

„Када кажемо да Црна Гора улази у НАТО, треба истаћи да то није одлука народа, већ криминогених власти у Црној Гори. Црногорски народ је против уласка у Алијансу, и то показују све анализе јавног мњења годинама уназад. Притом, та одлука, односно сертификација уговора са Северноатланским савезом се на Цетињу догодила мимо народа, без референдума и мимо опозиције, у полупарламенту. Дакле, власт је да би то учинила побегла од главног града и народа“, напомиње Милачић.

На Западу су критеријуми за улазак у НАТО одувек били демократски — водило се рачуна о границама државе, односу опозиције и власти, стању у области људских права, реформама у безбедносним структурама.

Да ли се на примеру Црне Горе од свега тога одустало, с обзиром на то да опозиција не учествује у раду парламента, на улицама су стални протести, реформе су козметичког карактера, а граница са Косовом није дефинисана? Новинар Милан Мишић каже да не треба заборавити да је НАТО, и пре пријема Црне Горе, у својим редовима имао веома важне чланице које су апсолутно игнорисале све поменуте демократске принципе.

„Пример за то је Турска и све оно што се тамо догађа, па Албанија… Међутим, треба поћи од тога да је НАТО једна интересна група на челу са САД, која је имала резон свог постојања за време Хладног рата, а након њега потрудила се да нађе нови. Он наравно не делује свима уверљиво, али треба уважити чињеницу да данас нема несврставања као што је то био случај док је трајао Хладни рат, јер ако нисте са НАТО-ом, са ким сте?“, каже Мишић.

На питање Лазанског да ли је НАТО зажмурио на оба ока и пропустио Подгорицу у Алијансу само да би се политички направио још један потез који се неће свидети Москви, Милачић каже да је сасвим сигурно тако, иако то претенциозно звучи, с обзиром на то да је Црна Гора сувише мала земља.

„То је свакако једна порука снаге, али пре свега порука Србији. Преко Црне Горе НАТО жели да милитаризује Србију, која је главни играч у региону. Имајући у виду традиционално добре односе српског и црногорског народа, они сматрају да уласком Црне Горе у Алијансу долазе на границе Србије, што је корак-два до милитаризације Србије и региона, што се, надам се, неће догодити“, каже функционер покрета „Отпор безнађу“.

Милачић је уверен да ће Црна Гора бити прва земља која ће изаћи из НАТО-а, и то оног тренутка када дође до промене власти у тој земљи и када све одлуке бивших власти, укључујући и ову о уласку Црне Горе у Алијансу, буду преиспитане.

„Црна Гора има традицију дужу од ове власти, па ћемо преживети и НАТО и ове домаће окупаторе. Та група људи ће завршити или иза решетака, или ако успеју да побегну, можда у Бакуу. Пошто је црногорска клика мала, биће им довољно неколико лир-џетова за бекство, а Баку је једина дестинација где би могли побећи, јер у Москву више не могу, а верујем да ни НАТО неће желети да прихвати такву екипу“, каже Милачић.

У емисији „На нишану“ Мирослав Лазански је са својим гостима разговарао и о таласима антируске хистерије који долазе из Вашингтона и смени директора ФБИ Џејмса Комија као наставку „саге о Русима“.

Милан Мишић каже да се засад не види крај приче о „руској сенци“ над председничким изборима у САД. Према његовим речима, очигледно је да се у Белој кући систематски производи хаос.

„Све што се у Америци дешава у последња четири месеца Русију и Кину може само да весели. Мислим да се у Русији са смешком и мераком посматра све ово што се дешава у Америци, јер на америчкој сцени догађаји теку онако како то не би могао да предвиди ниједан сценарио написан у Москви. Видимо и да је на међународним скуповима нова америчка екипа са још некомплетираним Стејт департментом потпуно инфериорна, док руска, која је по квалитету дипломатије и пре била супериорнија, из сваког догађаја извлачи максималну стратешку корист“, каже Мишић.

Он подсећа да се Трамп од почетка залагао за разумевање са Русијом, али каже да амерички председник нема времена да се тиме бави јер његов кабинет и Бела кућа сваке недеље имају неку нову кризу.

Шта Лазански каже о снаги српског оружја погледајте ОВДЕ. Извор: rs.sputniknews.com