Како пише Јутарњи лист, "пре 20 година борбено најефикаснија сила у Југоисточној Европи сведена је на протоколарну војску задужену за мировне мисије, одбрану од поплава, превоз болесника, спасавање туриста и гашење пожара", уз констатацију да је сврха постојања праве војске - да буде спремна за рат - била заборављена дуже од деценије.

Лист наводи да су тек први кораци предузети у модернизацији војске у којој као се наводи "треба повећати број војника са 16.000 на 25.000, набавити 18 модерних борбених авиона, саградити четири до шест подморница и издвајати два одсто БДП-а за обрану".

- На ту чињеницу опасно је затварати очи, поготово у временима када се све чешће спомиње да ће на Балкану избити нови сукоби. Па ипак од 2000. године честе су биле флоскуле о малој и професионалној војсци која ће уза себе имати НАТО ако случајно затреба - пише Јутарњи.

Даље у тексту наводи се да су хрватској восци под окриљем НАТО-а "системски вађени зуби" тако што су резане тенковске снаге, преполовљена авијацаија, гашено подморничарство и расходовање борбених хеликоптера Ми-24.

Лист преноси речи актуеланог министра одбране Дамира Крстичевића који подсећа да је Пленковићева влада повећала буџет министарста одбране.

- Већи буџет предуслов је за снажнију војску, за улагање у људе, опрему, развој и модернизацију. Направили смо први корак и одмах на почетку мандата, Влада на челу са премијером Пленковићем повећала је оДбрамбени буџет за девет посто. Као министар обране сматрам да то повећање мора да се настави и наредних година - рекао је Крстичевић.

Као најважнији пројекат у модернизацији војске, Јутрањи лист наводи да се у "најхитнијем року мора донети одлука о набавци минимално 18 вишенаменских борбених авиона", али да је набавка авиона само врх пирамиде и да је тамошњој авијацији потребна инфраструктура, онсоно нова авиоа база и обука.

- Разматра се и набавка система противваздушне обране средњег домета. С обзиром на конфигурацију земље, Хрватској би би било потребно бар четири до шест батерија. Досад се спомињао норвешки 'НАСАМС', а сличан му је и израелски 'СПYДЕР-МР'. С обзиром на потенцијалне опасности, у идућој деценији треба размотрити и опције већег домета, попут америчког 'Патриота' или израелског 'Давид’с Слинга' - наводи ЈУтрањи.

Када је реч о војном буџету, наводи се да би Хрватска требало да тежи расту војног буџета до два одсто најкасније до 2022, што је и захтев НАТО, а да би у односу на садашњи раст БДП-а, хрватско министраство одбране до то рока требало да располаже са 8,4 милијарде куна (око 113 милиона евра) односно дупло више него данас.

Када је у питању бројност војника, "Јутарњи" пише да је би број активних војника требало да буде повећан са 25.000, од чега би бар 5.000 требало да буде део авијације и 3.000 у морнарици. Као узор наводе се израелске одбрамбене снаге, односно "борбено најефикаснију војску на свету", са којом "хрватска војска има много сличности" напомињући да обе земље имају "ненаклоњено, нестабилно и често непријатељски расположено суседство".

У тексту је наглашено да је потребно проширити овлашћења војске да војници могу да бране границу у случајевима попут мигрантског таласа и да је потребно посветити посебну пажњу и унапредити способности сајбер ратовања.

Уз констатацију да хрватска војска поседује 48 тенкова типа М-84А4, за који се наводи да је застарео, лист упозорава да то није довољно "када се узме у обзир да ће Србија ускоро имати око 250 тенкова М-84 и Т-72".

"Нема смисла улагати у модернизацију М-84, већ се мора потражити нови тенк. Тенкове морају да прате и борбена возила далеко модернија од застарјелих М-80А. Минимум би били коришћени немачки Мардери, чија се цена креће око милион евра. Нова бригада би требало да буде оклопна како би се умањила бројчана надмоћ Србије у оклопу".

Даље у анализи наводи се да је хрватској војсци у следећој деценији потребна ескадрила правих борбених хеликоптера, попут америчких "АХ-64 Апацхеа", а да би Хрватска могла да почне да производи дронове. Погледајте ОВДЕ ко је био највећи мрзитељ православља. Извор: Јутарњи Лист