1. Лажни Петар Велики
Многи су били незадовољни реформама Петра I, који је владао од 1682. до 1725. године. Натерао је људе да облаче европске костиме, да брију браде, укинуо патријаршију... Антихрист, страни шпијун! А шта ако су га заменили док је путовао по иностранству?
Гласине нису престале да се шире ни после смрти императора. И има их и данас. На интернету се могу наћи многи конспиролошки чланци, у којима се доказује, да цар није прави. Прво, реформе. Друго, развео се и послао је рођену жену у манастир. Треће, остарио је после путовања по Европи. Четврто, на ранијим портретима има младеж, на каснијим – нема. А пре свега – управо после „замене“ Петра у Бастиљи се појавио мистериозни затвореник, познат као Човек са гвозденом маском.
2. Јеврејско-масонска завера
У 18. веку у руским вишим круговима је у моди било масонство. Неко је доживљавао тајанствене ритуале озбиљно, неко као забаву. Масона је било заиста пуно. А то што су користили симболе Кабале је дало повод да их повежу са Јеврејима. А кад је већ тако, није далеко ни прича о „испијању крви православне одојчади“.
Данас по целој Русији једва да може да се нађе пар хиљада масона. Многе ложе су затворене јер једноставно нема довољно заинтересованих људи. А број оних који верују у масонску заверу против Русије само расте.
Постоји, на пример, књига Татјане Скворцове „Света Русија против Хазара“ издата у тиражу од 35.000 примерака у којој се приповеда о томе како наследници средњовековног Хазарског каганата, чија је државна религија била јудаизам, управља светом, у завери са католицима. Дакле, не само јеврејско-масонска, већ јеврејско-масонско-католичка завера.
3. Лекари убице
Од 1948. до 1953. године у СССР је вођена кампања против „космополита без родослова“. То су били интелектуалци који су се скептично односили према властима и пребацивало им се да се „клањају Западу“, а углавном су били Јевреји. Њих су отпуштали с посла, а понекад и хапсили. Један од таквих примера је „случај лекара“.
Почело је све од смрти Андреја Жданова, Стаљиновог блиског сарадника. Један од лекара који га је лечио је сведочио да је други лекар исувише касно приметио код Жданова инфаркт миокарда и није га лечио на потребан начин. Тако су и почела масовна хапшења „убица у белим мантилима“, који наводно специјално уништавају људски род.
Гоњења су престала тек после смрти Стаљина, али не и у народној свести. И данас није мало оних који чекају до последњег тренутка да траже лекарску помоћ, јер се плаше лекара убица. А у друштвеној мрежи ВКонтакте постоји група од 17,5 хиљада људи под називом „ Ја сам против вакцинисања и уграђивања деци поткожних чипова“.
4. Број звери и жиг Антихриста
Од 1999. године сваки држављанин Русије који зарађује новац мора имати Индивидуални порески број (ИНН). У славу Сатане, наравно! Јер шта пише у Апокалипси о броју звери? „Нико неће моћи ни купити, ни продати, осим ко има његов жиг на десној руци или на челу...“ Како је то повезано са бројем 666? Док је ИНН био само пројекат, говоркало се да ће сваки број обавезно имати три шестице. Испоставило се да није тако. Али тврди се да је у бар-коду ИНН-а „број ђавола“ уписао федерални суд града Приозерска Лењинградске области.
Шта је то „бар-код ИНН“ не зна ниједан државни сајт. На самом ИНН-у нема никаквог бар-кода, али то није ни тако важно.
После многобројних порука Руске православне цркве да није грех ако хришћанин користи ИНН и бар-кодове, галама се мало стишала. Али сајтови попут Not INN или „Не електронском концентрационом логору“ и даље постоје.
5. Далесов план
Злочести Амери трују Русе генетски модификованом храном и вакцинама, уводе своја електронска правила и манипулишу политичарима. Али пре свега – кваре омладину по систему Алена Далеса, шефа ЦИА од 1953. до 1961. године.
„Плевићемо им духовне корене, уништавати основе народног морала. Тако ћемо кварити генерацију за генерацијом. Радићемо са њима од најмлађих година, и главна мета ће нам увек бити омладина. Направићемо од њих циничне, глупе људе и космополите. Ето, како ћемо то учинити!“, цитирају се речи главног плана, којег, вероватно, никад није ни било.
Такав текст који се приписује Алену Далесу је први пут објављен 1993. године, а касније се испоставило да је од речи до речи преписан из патриотског романа руског писца Анатолија Иванова „Вечни зов“ (1981). Ипак, у истините намере ЦИА верују чак и неки данашњи политичари. Тако је 2016. године гувернер Самаре оптужио опозиционог активисту Алексеја Наваљног да остварује управо овај план Далеса. Како је гуслар изнервирао водитеља Жику Шареницу погледајте ОВДЕ. Извор: ruskarec.ru