Посета Владимира Путина је везана за 300-годишњицу доласка руског цара Петра Првог у Француску. Овом јубилеју је посвећена изложба у Версају коју су оба лидера посетила после трочасовног разговора.

Путин и Макрон су покренули много различитих тема, укључујући и ситуацију у Сирији и испуњавање споразума из Минска везаног за Украјину. Француски председник је на конференцији за новинаре изјавио да је у разговору било речи и о положају људи нестандардне сексуалне оријентације у Чеченији (Запад је забринут због саопштења да су они дискриминисани) и деловању невладиних организација у Русији.

Позивајући Путина у Француску, Макрон је желео да исправи оно што је погрешно урадио његов претходник Франсоа Оланд, сматра Јуриј Рубински, директор Центра за француске студије на Институту за проучавање Европе Руске академије наука. У октобру прошле године Путин је у последњем тренутку отказао посету Паризу, када је тадашњи француски председник изјавио да није сигуран у сврсисходност сусрета са руским лидером.

Руски експерти наглашавају да је сусрет Владимира Путина и Емануела Макрона одржан после учешћа француског лидера у самитима НАТО-а и Г-7 прошле недеље. Рубински у вези са тим истиче саопштење Москве о томе да би било пожељно укључити САД у преговоре о Украјини, с тим да се уједно сачува и „нормандијски формат“. Поменуто саопштење је уследило после сусрета председника Француске и Русије. „То је, по свему судећи, такође потврђено у Версају“, рекао је експерт за „Руску реч“.

По мишљењу Андреја Суздаљцева, председник Макрон је у разговору са Путином поред осталог испунио и улогу својеврсног посланика који са руским председником треба да размотри неке нове путеве развоја односа између Запада и Русије. Експерт сматра да је реч о корацима који су размотрени у самитима западних лидера пре версајског сусрета.

То није била лака мисија јер ситуацију компликује подељеност која се на Западу примећује у периоду председничког мандата Доналда Трампа у САД. Нема јединства ни по питању развоја односа са Русијом, уверен је аналитичар.

Експерт истиче и другу нову улогу која је припала младом председнику Француске. Наиме, раније су контакти са Русијом били прерогатива Немачке. Макрон је „у овом случају потиснуо немачку канцеларку Ангелу Меркел“, сматра Суздаљцев, наглашавајући да је задатак француског лидера био да некако „надмаши Меркелову, и да у суштини понови подвиге Николе Саркозија“. Са мисијом овог последњег доводи се у везу окончање јужноосетијског конфликта између Грузије и Русије у лето 2008 године.

Засада је тешко рећи шта је од тога реализовано, али експерти се слажу да је сусрет протекао прилично уједначено, с обзиром на компликације у односима између Русије и Запада током последњих година. Сам формат Путинове посете и сусрет у Версају говори о томе да је Запад заинтересован за побољшање односа са Москвом. „Савремена Европа не може постојати ако на Истоку има неки непријатељски блок на челу са Русијом“, сматра Суздаљцев.

Аналитичари су уверени да не постоји алтернатива за наставак и активирање дијалога са Русијом. У том контексту они позитивно оцењују одлуку о покретању форума представника грађанског друштва Русије и Француске, по угледу на оно што постоји између Русије и Немачке, тј. по угледу на Петербуршки дијалог, као и на радну групу која се бави Сиријом и која треба да изнесе предлоге о заједничкој борби против тероризма у овој арапској земљи.

Са друге стране, говорећи о ситуацији у Сирији Макрон је дао оштру изјаву о неприхватљивости примене хемијског оружја у тој земљи, претећи да ће у том случају Француска применити силу. По питању Украјине председници су одлучили да одрже још један самит у „нормандијском формату“, али нису наведене никакве додирне тачке у ставовима о том питању.

Сложеност билатералних односа добро илуструје епизода са питањем дописнице RТ о томе зашто је руској телевизији онемогућен приступ Макроновим предизборним штабовима на крају предизборне кампање. Одговарајући на питање, Макрон је окарактерисао RT и Sputnik као „органе утицаја и пропагаторе лажи“. Портпарол Кремља је прокоментарисао ове Макронове речи изјавом да се не слаже са оценом француског председника. Главна уредница RT Маргарита Симоњан је Макронову изјаву окарактерисала као „јефтини водвиљ о каналу RT и агенцији Sputnik у извођењу француског председника“. Она је уједно истакла да RT није био „против“ Макрона него „није био за“ Макрона.

Раније, почетком фебруара, Sputnik је објавио интервју са француским парламентарцем Николом Дуиком и у њему рекао да је Макрон тесно повезан са америчким бизнисом, тврдећи да иза њега стоји врло имућан хомосексуални лоби. Са друге стране, Sputnik није прва агенција која се дотакла те теме, а Дуик није први политичар који се изјаснио по том питању. Le Monde је још у новембру прошле године писао о гласинама које приказују Макрона у негативном светлу, а бивши председник Саркози је на ту тему давао двосмислене изјаве. Макрон је морао јавно да демантује поменуте тврдње.

Путин објаснио зашто Асада оптужују да је користио хемијско оружје. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Руска реч