Кина тренутно модификује услове своје трговине нафтом са Саудијском Арабијом. Конкретно, Кина ради на договору да плати саудијску нафту користећи кинески јуан. Овај напор представља директну претњу по безбедност долара.
Ако се овај договор између Кине и Саудијаца догоди – јуан за нафту – то је још један корак ближе гробу за петродолар, који је доминирао глобалним финансијама од 1974. године.
Да подсетимо, петродолар слаби јер долар губи моћ као светска резервна валута. Ово је слично начину на који је фунта постепено падала током пада британске империје. Пад може потрајати дуго, али оно што видимо данас је још један корак у маршу смрти долара.
Од 1974. године, Саудијци су прихватали плаћање за скоро сав њихов извоз нафте – свим земљама – у доларима. То је због споразума између Саудијске Арабије и САД, који датира из времена председника Никсона.
Почев од пре око 15 година, Кина је престала да буде самодовољна у нафти, и почела је да купује саудијску нафту. Као и сви купци, Кина је морала да плати у доларима. Чак и данас, Кина и даље плаћа Саудијску нафту у америчким доларима а не јуаном, што узнемирује кинеске лидере.
Од 2010. године, Кина је удвостручила укупан увоз нафте. Како наводи Блумберг њуз, Кина је надмашила САД као највећу светску нацију у увозу нафте.
Како Кина увози све више и више нафте, идеја плаћања те нафте у јуану уместо у доларима постаје критичнија. Кина не жели да користи доларе за куповину нафте. Дакле, Кина је почела да стеже Саудијце око валуте у којој се спроводи њихова трговина нафтом. Кина то ради тако што лагано смањује своју куповину нафте из Саудијске Арабије.
Тренутно, топ три добављача Кини су Русија, Саудијска Арабија и западноафричка држава Ангола. Подршка ова три кључна добављача су комбинација извора у Ирану, Ираку и Оману, што помаже проширењу кинеског ланца снабдевања нафтом.
У последњих неколико година, Кина се у куповини нафте померила од Саудијаца, а руски извоз нафте је порастао од 5% до 15%.
Кина увози више нафте из Русије, Ирана, Ирака и Омана; а мање од Саудијаца.
Саудијско учешће у увозу Кине је пало са преко 25% у 2008. години, на испод 15%. У међувремену, саудијски конкуренти Русија, Иран, Ирак и Оман продају више нафте Кини.
Саудијци би желели да преокрену овај тренд опадања у нафтној трговини са Кином. Међутим, ова врста великих нафтних токове није случајно доспела у вакуум.
Постоји добар разлог зашто се руска нафтна продаја Кини повећава. Трговина и финансијске услуге су често уско повезани. Током протеклих неколико година, Кина је продубила своје трговинске корене са Русијом – сада Кина плаћа руску нафту у јуану. Русија, заузврат, користи јуан да купи робу из Кине.
Поред трговине робом, у последњих шест месеци је Русија формирала филијалу Банке Русије у Пекингу. Одатле, Русија може да користи своје кинеске јуане да купи злато на Шангајској берзи. На неки начин је кинеско-руска нафтна трговина сада подржана “златним стандардом.“
Гледајући унапред, Саудијска Арабија ће се наћи све више и више искључена из кинеског тржишта нафте, ако неће да продаје нафту за јуан. Али да би то урадили, Саудијци се морају одмакнути од америчког долара – и од петродолара – ако желе да Саудијска Арабија одржи и повећа приступ кинеском тржишту нафте.
Знаћемо више о вероватноћи овога након Трамповог обиласка Блиског Истока.
Ако Саудијци почну да прихватају јуан за нафту, петродолар пропада. “Јуан за нафту“ ће у потпуности променити монетарну динамику глобалних енергетских токова. Очекујемо да амерички долар значајно ослаби када се та вест пробије.
Већи део ових “јуан за нафту“ вести је јавна информација. Ипак, из неког чудног разлога, постоји неки облик слепила у западној политици и медијским круговима који се односе на импликације “јуана за нафту.“ Идеја је толико “ненормална“ да је многи политички лидери једноставно игноришу.
Игноришу навелико. Али, могли бисмо се пробудити једног јутра усред велике валутне кризе, у којој вредности долара падају а цене нафте у доларима скачу. Ал Каида и турски "побуњеници" почињу рат за Идлиб! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
