Економске реформе, сарадња у региону и преговори о чланству у ЕУ су означене као теме у којима је Србија доста урадила, али ту послу није крај. Напротив.
Ево које области ЕУ види као “проблематичне”, и које ће у наредном периоду морати да буду у фокусу српских власти.
1. Независно правосуђе
Како пише у Предлогу резолуције, одређен напредак у овој области постоји, али “независност правосуђа није спроведена на делу”.
Од Србије се тражи да обезбеди европске норме у правосуђу и “смањи политички уплив на бирање и постављање судија и тужилаца”. Реформе правосуђа постоје, али више на папиру, а мање у пракси.
2. Борба против корупције
У једном делу документа пише да је ЕП “забринут због помањкања напретка у битки против корупције”. Србија се позива да примењује националну стратегију у овој области, покаже јасну политичку вољу за решавање проблема, али и да усвоји нови закон о Агенцији за борбу против корупције.
Иако је похваљен рад на сузбијању организованог криминала, од власти се тражи “брзо расветљавање случаја Савамала”, уз “пуно учешће судских власти у истрази", како би се починиоци привели правди.
3. Усклађивање спољне политике
У документу пише и да Србија има статус кандидата за чланство у ЕУ, због чега би требало да постепено усаглашава своју спољну и безбедносну политику са ЕУ, укључујући и политику према Русији.
Управо је Русија “трн у оку” Брисела, због чега ни заједничке војне вежбе Србије и Русије нису прошле незапажено. Напротив, управо то је једна од замерки.
4. Наставак дијалога Београда и Приштине
ЕП истиче да су нужни даљи кораци како би се решила сва отворена питања у дијалогу између Београда и Приштине, да су они хитни, и да “обе стране крену у пуну примену договора”.
То, између осталог, значи и успостављање Заједнице српских општина (ЗСО), што је пре свега захтев за приштинску страну, док се наводи да је Србија “учинила важне кораке ка нормализацији односа са Косовом”.
5. Уздржати се напада на независне институције
У Предлогу резолуције српски званичници се позивају да “не оптужују и не врше политички неосноване нападе на омбудсмана”, али и да осигурају рад свих независних тела и институција.
6. Европа нема алтернативу
Од Србије се тражи и то да међу грађанима говори о томе колико је ЕУ важна као донатор, колика новчана помоћ стиже из Уније, и да је то од виталног значаја за побољшање економске ситуације у земљи.
Међутим, српским властима се скреће пажња и на то да се уздрже од порука уперених против ЕУ.
7. Забринутост за стање у медијима
Ово није први пут да се истиче брига за стање у медијима и слободу говора, штавише, речено је да је у овој области дошло до погоршања ситуације.
Критика се односи на то да се постоји “политички уплив у медије, претње, насиље и застрашивање новинара, укључујући физичке нападе, вербалне и нападе у писаном виду, као и насртаје на њихову имовину”. Од власти се тражи осуда напада на новинаре, али и то да њихови починиоци буду пронађени и приведени правди.
Прочитајте ОВДЕ како су то Хрвати заболи прст у око Русији?
Извор: Блиц
