Пише: Саркис Цатурјан А ништа није почело јуче и има и шири контекст. Лондон је 2016. године заузео прво место у свету по офшорним операцијама са јуаном, збацивши са пиједестала Сингапур. Сада су у лондонском Ситију отворени депозити на 50 милијарди јуана, а тржиште своп-операција са учешћем кинеске и британске валуте, које су створиле Банка Енглеске и Народна банка Кине 2013. (када је Си Ђинпинг обнародовао концепт "Новог Пута свиле"), сада је већ премашило 350 милијарди јуана (око 51,3 милијарде долара). Трговинска размена две земље је 2016. достигла рекордних 74,34 милијарде долара. У Лондону и Пекингу очекују да ће се њихови односи после Брегзита подићи на нови, виши ниво и да ће формирати велику зону слободне трговине која ће у перспективи обухватити и САД, Индију и Пакистан. Зато Американци журе да се зближе са Кином, јер на "празник живота" се може и закаснити. У Вашингтону је 21. јуна стартовао први америчко-кинески Дијалог о дипломатији и безбедности (Diplomatic and Security Dialogue - D&SD). Формат тог скупа су одредили на Флориди Доналд Трамп и Си Ђинпинг, док су разговарали у Трамповој резиденцији Мар-а-Лаго. Са америчке стране у D&SD учествују државни секретар Рекс Тилерсон и шеф Пентагона Џејмс Матис, а са кинеске - члан Државног савета Јан Ђечи и начелник Генералштаба генерал Фан Фенхуеи. Кинези имају намеру да покупе "геополитички кајмак", а за D&SD су се темељно припремили. Пре недељу дана су се у Њујорку срели представници 30 највећих тинк-тенк центара две земље, а разговарали су о "стодневном програму економске сарадње" и и о "питањима глобалног економског управљања". Интересантно, управо тог дана је амерички Систем федералних резерви подигао стопу рефинансирања до 1-1,25 одсто. Са рефератима су наступили утицајни аналитичари и политичари: вице-председник националног комитета Народног политичког консултативног савета Кине Тунг Чихва (то је саветодавни орган Комунистичке партије Кине у којем је представљена и дијаспора), бивши шеф Информационог бироа Државног савета Кине Ђиао Кичжен, председник америчког Друштвено-политичког института за Азију Кевин Рад и бивши градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг. Амбасадор Кине у САД Цуи Тианкај био је оптимистички расположен: - Кина и САД треба да раде заједно да би остале земље направиле прави избор. То ће целом свету показати нови пут. Ове његове речи је цитирала државна новинска агенција Синхуа. Блумберг је подржао великодржавни патос кинеског амбасадора, речима: - Економски раст у Кини доприносиће уздизању Сједињених Држава. Зато са радошћу посматрамо како је Кина отворила своје тржиште за глобалне инвеститоре. Реч је о мајском трговинском споразуму у чијим оквирима је Кина укинула ограничења на увоз америчке говедине (што је био одговор на експорт пилетине), компримованог природног гаса, нафте и ГМО. У све је укључено и тржиште банкарских услуга при чему су посебне преференцијале добиле корпорације Сити банк и Џеј-Пи Морган. Кулминација је наступила 20. јуна када је корпорација Форд објавила да преноси производњу модела Фокус из Мексика у Кину. Тиме је прецртала Трампов апел да се Америка реиндустријализује. Администрација је покушала да спаси сопствену репутацију, оценивши преко министра трговине Вилбера Роса:
- Одлука Форда сведочи о томе колико су потези међународних компанија географски гипки. Захваљујући политици председника Трампа, неколико немачких и јапанских произвођача аутомобила већ је своје производне капацитете пренело у САД. Логика Форда је схватљива. Кинеско тржиште аутомобила последњих година је постало највеће на свету, веће и од америчког и европског. С друге стране, цена радне снаге је 2017. нижа у Мексику него у Кини. Зато се може закључити да је одлука била пре политичка него ли финансијско-економска. То јест: Трамп је одговорио Форд да не гради фабрику у Мексику - ради будућег "поклона" Кини. До пре само десет година овакав ниво зближавања био је незамислив. Сада су Пекинг и Вашингтон успели да превладају међусобно неповерење. Процес је текао споро, али је био темељан. Кина је 2001. била примљена у Светску трговинску организацију. Ту одлуку су истовремено лобирали водећи амерички кланови Клинтон и Буш, иако су били међусобно супротстављени. Потом су се догађаји убрзали. На иницијативу Џорџа Буша-млађег и Ху Ђинтаоа, 2006. је установљен Кинеско-амерички стратешки економски дијалог у оквирима којег до 2008. било пет саветовања. У време априлског самита Г20, одржаног 2009. у Лондону, Барак Обама и Ху Ђинтао су проширили оквире тог дијалога и назвали га Америчко-кинеским стратешким и економским дијалогом (U.S.-China Strategic and Economic Dialogue - S&ED). Трамп иде трагом онога што су на овом плану радиле претходне америчке администрације и ствара услове за реалну појаву "Велике двојке". Није случајно оснивач америчке паравојне организације "Блеквотер" Ерик Принс од Пекинга добио посао градње војних база у Ујгурском Аутономном Округу (на граници са Казахстаном, Киргизијом и Таџикистаном) и у јужној кинеској провинцији Јунан (на граници са Мјанмаром). У овој својој сложеној полит-економској једначини Американци и Кинези игноришу позиције Русије. А штета. Матис: Војни врхови САД и Кине шириће контакте који ће укључивати и размену официра
Министар одбране САД Џејмс "Бесни Пас" Матис изјавио је вечерас да ће војни врхови Сједињених Држава и Кине ширити контакте који ће укључивати и размену официра. Он је нагласио да је договор о овоме постигнут за време прве рунде дијалога у формату "2+2" у којем су учествовали високи руководиоци министарстава спољних послова и одбране две земље. Матис је посебно нагласио: "Супарништво нећемо избећи, али конфликт међу нама није неизбежан". А шта означава најава америчког шефа дипломатије Рекса Тилерсона да ће САД применити контрамере за руске активности у Сирији, прочутајте ОВДЕ. Извор: fakti.org
