Тадашњи председник Владе Србије Зоран Ђинђић потом се обратио јавности на ванредној конференцији за медије, а нешто касније те вечери тадашња портпаролка Тужилаштва Хашког трибунала Флоранс Артман потврдила је даје Милошевић стигао у Хаг и да је одмах пребачен у притворску јединицу у Схевенингену.
Милошевић је био први шеф државе који је предат међународном суду. Бивиши председник СРЈ је 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској 1991-92. и БиХ 1992-95. и на Косову 1999.
Милошевићево изручење био је први озбиљнији сукоб тадашњег премијера Зорана Ђинђића са председником СРЈ Војиславом Коштуницом, што је била прва пукотина у ДОС-у, који је преузео власт у Србији након петооктобарских промена.
Међутим, многи су заборавили да је управо Милошевић, потписивањем Дејтонског споразума, пристао на оснивање Хашког трибанала, те да је нова ДОС-ова власт само наставила оно што је он потписао.
Изручење Милошевића Хагу изазвало је протесте на јавној и политичкој сцени.
Милошевићево беживотно тело нађено је у притворској јединици у Схевенингену 11.3.2006. Боловао је од срчаних тегоба, односно од хипертрофије леве срчане преткоморе, што је за последицу имало честе скокове крвног притиска.
Од почетка суђења пред Хашким трибуналом, 12. фебруара 2002, процес је прекидан више од 15 пута, најчешће због Милошевићевог крвног притиска. Последњих месеци живота, Милошевић се судијама Хашког трибунала често жалио на главобоље и притисак у ушима и очима.
Слободан Милошевић и његова породица налазили су се на списку личности којима је забрањен улазак у земље Европске уније. За њега се везује промена политике у Србији од краја 80-их година прошлог века, нарочито од чувеног говора на Газиместану, као и 8. седнице ЦК СК Србије.
Повезиван је са убиством Ивана Стамболића и четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са директним или индиректним утицајем на дешавања на свим ратиштима у бившој Југославији, нарочито са догађајима попут масовног убиства у Сребреници, догађајима у Вуковару и слично. Он је пред Хашким судом оптужен за злочине против човечности у Хрватској и на Косову и за геноцид у Босни и Херцеговини.
Слободан Милошевић био је један од три потписника, 1995, Дејтонског споразума. Друга два потписника, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, такође су преминули.
За председника СР Југославије изабран је 25. јула 1997. године.
У мају 1999, у јеку бомбардовања Југославије, Луиз Арбур, тадашња тужитељка Хашког трибунала, саопштава да је покренут поступак против Слободана Милошевића због ратних злочина. Те године, 10. јуна, објављујући крај бомбардовања, Милошевић честита мир, најављује обнову земље и обећава објављивање имена свих погинулих.
У јулу 2000. расписује редовне савезне и превремене председничке изборе за 24. септембар. Петог октобра 2000. демонстранти заузимају Савезну скупштину и зграду Радио-телевизије Србије, а 6. октобра Милошевић признаје изборни пораз после посредовања Игора Иванова, министра иностраних послова Русије, и честита победу Војиславу Коштуници. На тим изборима Милошевић је добио 37,15 одсто гласова бирача. За председника СРЈ тада је изабран кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС), лидер Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница са 50,24 одсто гласова бирача.
Милошевић је ухапшен 1. априла 2001. године, после дводневног одбијања да се одазове судском позиву, претећи чак и оружаним отпором, због злоупотребе службеног положаја када му је одређен једномесечни притвор, који је потом продужен за још два месеца.
На основу Уредбе Владе Србије изручен је Трибуналу у Хагу 28. јуна 2001. пред којим је 27. маја 1999. оптужен заједно са још четворицом високих функционера СРЈ и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. Нову оптужницу против Милошевића Хашки трибунал подигао је 9. октобра 2001. за ратне злочине у Хрватској, а 23. новембра за геноцид над Муслиманима и Хрватима у БиХ.
Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. извођењем доказа за злочине на Косову и завршено је 11. септембра те године. Извођење доказа по оптужницама за злочине против човечности у Хрватској и геноцид током рата у БиХ трајало је од 26. септембра 2002. до 25. фебруара 2004. Поступак одбране Милошевића почео је 31. августа 2004. Погледајте ОВДЕ шта ће се догодити ако Руси затворе центар у Нишу. Извор: Б92
