Како се наводи у тексту хрватског портала, овакав развој сиуације био је јасан далеко пре нагодбе, то јест, чим је владин повереник објавио да су пристали на америчке услове рол-ап модела кредитирања, у ком ће овај фонд, захваљујући владиној одлуци да му осигура статус "супер-сениоритета", из авантуре зване Агрокор изаћи са невероватних 60 посто профита, док ће многи други кредитори имати значајне отписе, које ће морати годинама да покушавају да наплате судским путем. Свеж новац Агрокору биће додељен по условима "рол-апа", то јест, за сваки евро новог кредита фонд Најтхед капитал ће добити и по један евро старог кредита као сениоритет при наплати. Овај потез хрватских власти и америчког фонда оправдано је разљутио руске банке, које су исту ствар тражиле за свој последњи кредит пре урушавања Агрокора, али је њихов предлог тада глатко одбијен. Сада им се нуди да преко "рол-апа" извуку тек десети део својих улагања, па су Руси почели да плене Агрокорову имовину.
Американци добијају Ледо, Јамницу и Конзум
Иако то уз Агрокора нису јасно потврдили, активацијом "лекс Агрокора" замрзнуте су све друге обавезе ове компаније, а враћање овог кредита постављено је као приоритет, па су на располагању Американцима све највредније компаније.Као јемци за нови кредит спомињу се Ледо, Јамница и Конзум, компаније које су биле јемци и у старој мрежи Агрокорових јемстава. На питање како мисле да избришу стара јамства, из Агрокора кажу: - Процена да ли је неко квалитетан јамац је процена онога ко даје кредит. Обзиром на структуру овог конкретног кредита, а везано на нови Закон о изванредној управи, јемства дата за овај кредит ће имати предност у односу на сва она јамства дата раније. Стара јамства не престају да важе, само нова у односу на њих имају приоритет.
То заправо значи да ће други власници јемстава на Агрокорове компаније, по свему судећи, остати кратких рукава, оцењује Индекс, пошто нови зајмодавци траже да приликом продаје Агрокорове имовине 90 посто износа припадне њима, а да дужници и Агрокор могу задржати приход од продаје као текући капитал једино ако им то одобри зајмодавац, односно амерички фонд. У целој замршеној причи, осим Руса, не треба заборавити и интересе власника такозваног "ПИК дуга", трећег по величини у мрежи Тодорићевих кредитора, то јест дуговања према западним фондовима чијим је новцем Тодорић куповао Меркатор и који су му позајмили пола милијарде евра. Хрватске власти то третирају као лични Тодорићев договор, одигран преко његове холандске компаније, па власници ПИК-а нису укључени у поверилачко веће иако је требало да преузму деонице компаније у јуну 2018. године, у случају да им се кредит не врати, подсећа Индекс. Руси су, рачунајући на овакав потез државног управника Агрокора Анте Рамљака, већ покренули забрану отуђивања имовине Агрокора ван Хрватске, то јест свуда где не важи "лекс Агрокор", а шта су успели по том питању да урадсе у Србији, прочитајте ОВДЕ. Узвор: Правда
