О роману који је Католичка црква ставила на списак забрањених књига говориће: преводилац и књижевни теоретичар Тијана Тропин, књижевни критичар Мирољуб Стојановић и мултимедијални уметник Ненад Рацковић. Малапартеова „Кожа“ је историјска фреска која ерудитски, дубоко, провокативно и инспиративно промишља Европу 1943. Према овој књизи снимљен је и истоимени филм 1981. у режији Лилијане Кавани са чувеним Марчелом Мастројанијем у главној улози. Италија 1943. Епидемија куге букнула је у Напуљу истога дана када су јединице савезничке војске ушле да га ослободе. Јунак романа сарађује са Американцима као официр за везу. Он се брине о пуковнику Џеку Хамилтону, „Американцу у најузвишенијем смислу речи: једном од људи најдостојнијих поштовања“, који говори француски и цитира класике, а грози се ужасног смрада сиротиње на улицама града у рушевинама, где је „ослобођење“ само синоним за очајање. Куга која се из Напуља шири мало-помало по целој Италији и целој Европи не квари тело него душу. Епицентар епидемије, Напуљ је претворен у пакао деградације. Ветерани распуштене италијанске војске моле за рад. Проституција је широко распрострањена. Све се свело на борбу за пуко преживљавање, не за слободу, достојанство, част, за спасење душе, него за спас голе коже. Лагунин књижевни клуб нас још једном подсећа на стара добра времена када се о књигама дискутовало. Медичијеви, иза њиховог доласка на власт крију се интриге, завере, убиства - погледајте ОВДЕ. Извор: Правда
Владимир Димитријевић: Ко је био Миладин Ћосовић?
Миладин Ћосовић рођен је 1939. године у Косаници код Пљеваља. Гимназију завршио у Пљевљима...
