„Фијат” је двоструко већи извозник од железаре – у прва четири месеца ове године смедеревска челичана „Хестил” извезла је робе у вредности од 183,2 милиона евра, а „Фијат” за 382,2 милиона евра.
Поводом обуставе производње рестилизованог модела „500Л” у крагујевачкој фабрици аутомобила, која траје од 27. јуна, нису се огласили ни министар привреде, ни министар финансија, ни премијерка, ни председник државе.
Огласио се само Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије: „Ако производња стоји, производња једног од наших највећих извозника, онда то за целу економију не може да буде добро. ’Фијат’ није само ’Фијат’, нису то само радници ’Фијата’, то је читава добављачка индустрија ауто-делова и различитих добара и услуга који су везани за тај велики систем. То је повезан ланац који стоји.” Чадеж је погрешио само у једном – „Фијат” није „један од наших највећих извозника”, него највећи. Зашто се, онда, нико не оглашава?
То што је током штрајка дошло до реконструкције Владе Србије не може бити разлог да се баш нико не огласи. Министри привреде и финансија су остали на својим местима, а сасвим је извесно да је и Ана Брнабић, колико-толико, упозната са значајем „Фијата” за нашу земљу. Или, можда, „Фијат” више није толико важан за нас!?
„Политика” је, једина, у више наврата писала о политичкој позадини „посла столећа”, наводећи да је долазак ове велике италијанске компаније помогао Борису Тадићу да у другом кругу председничких избора 2008. претекне Томислава Николића за око 200.000 гласова. Нема званичних података за ову тврдњу, али тако се десило. Николић је у првом кругу био испред Тадића, али је потписивање уговора и оснивање компаније унело преокрет у ток председничких избора који је до тада ишао наруку опозиционом кандидату Николићу. Доласку „Фијата” посебно су се обрадовали Крагујевчани, који су на улазу у град поставили транспарент са натписом „Бенвенути а каза” (Добро дошли кући). И сви су, махом, у другом изборном кругу дали подршку Тадићу који је био „на линији” Европске уније, инвестиција, отварања нових радних места...
Да нешто ипак не штима, видело се већ на самом почетку, у септембру и октобру 2008. Уговор наше државе са „Фијатом” стајао је на сајту владе само три или четири дана. После тога је скинут. Јавности је, међутим, био доступан само начелни договор две стране, клаузуле су остале затамњене све до данас. Ако је пословни договор био такав да ни потоњи премијер, данас председник, Александар Вучић није могао открити шта се крије у детаљима, онда би о томе могли (коначно) да проговоре најзаслужнији за долазак „Фијата” у Крагујевац: Борис Тадић, Млађан Динкић, па и Божидар Ђелић који је 2006. потписао меморандум о разумевању – предуговор са „Фијатом”.
Шта је то толико лоше по нас у тим затамњеним клаузулама – детаљима недоступним јавности, да би, можда, неко пожелео да „Фијат” напусти нашу земљу? Изгледа да има много тога.
„Заставино” земљиште на коме се налазе погони дато је „Фијату” џабе. „Фијат” је потом ослобођен свих пореза и дажбина, а држава је, како то тврде неки упућенији економисти, пристала да плаћа и доприносе за здравствено и социјално осигурање радника (разлика између бруто и нето плате која је „пала на терет” италијанском делу компаније). Претходно, што је опште позната ствар, држава се обавезала да компанији да 10.000 евра за сваког новозапосленог радника. Недавно је председник Самосталног синдикату у „Фијату” Зоран Марковић пред новинарима открио да је држава давала још по 1.000 евра за раднике и инжењере које је компанија слала на усавршавање.
Укупна инвестиција, кажу у „Фијату”, вредна је 1,3 милијарде евра, али се велики део тих улагања односи на кредите за набавку модерних машина чије је враћање гарантовала не компанија „Фијат-Крајслер аутомобили Србији”, него њен мањински власник – наша држава. Како ствари стоје, биће да је „Фијат” за заједнички пројекат дао само 200 милиона евра оснивачког улога. (Држава је дала сто милиона – 50 у новцу, 50 у имовини.)
Уосталом, шта су Крагујевчани добили од „Фијата” – плате од 300 евра и започету, а недовршену путну инфраструктуру. (Пут до Баточине и Коридора 10, почет 2004, још није завршен, као ни северна и јужна обилазница, а о електрификације пруге ка Лапову да и не говоримо.)
У тренутку када је „Фијат” тек преузимао имовину „Заставе”, синдикати су тражили да радничка плата буде 666 евра. После су пристали да раде за мање од 300 евра. Зашто?
Синдикалац Марковић каже да су сада за своје захтеве, од којих је најважнији онај који се тиче повећања плате на 50.000 динара бруто, добили подршку синдиката из Торина, Словеније и шведског „Волвоа”. Али кад би ти синдикати дозволили да њихови радници, све стојећи осам сати за пресом, раде за 300 евра!? Но, наши синдикати нису имали куд, пошто је с почетка друге деценије 21. века Млађан Динкић сопствену земљу рекламирао као простор јефтине радне снаге, идеалан за стране инвеститоре.
Има још једна мала ствар која, можда, више говори о слабој позицији наше државе пред страним инвеститорима него сва спољна политика: кад су Немци и Французи долазили у Чешку и Румунију, „Шкода” и „Дачија” су сачували свој знак – лого на аутомобилима, а „Застава” је своје стилизовано латинично „Z”, које је красило чувеног „југића”, морала да уклони. Био је то сигнал моћних да у послу са „великима” морамо да се одрекнемо своје традиције, ма каква она била и ма ко шта мислио о нашим аутомобилима.
Прошле године је индијска влада на свом сајту објавила своје виђење „стратегије изласка ’Фијата’ из Србије”, а недавно су неки медији пренели вест о могућем заједничком улагању индијских произвођача возила и „Фолксвагена”. Реч је о производњи малог путничког аутомобила, далеко јефтинијег од „500Л” који се продавао за 15.500 евра. Можда чувари наше традиције, из више разлога, желе да се на тлу Србије, уместо „Фијата”, запати нека друга компанија, чије ће аутомобиле моћи да купе и наши грађани. Данас са трака фабрике Фијата у Крагујевцу не силази ниједан аутомобил, а шокираћете се колико је силазило пре недељу дана, сазнајте то ОВДЕ. Извор: Политика
