Pредседник Србије Александар Вучић ипак неће ићи на комеморацију у Сребреницу, јер ће у то време бити у Истанбулу, где ће се састати са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да ће званични разговори српског и турског председника бити фокусирани на две теме — економску сарадњу и регионалну стабилност, односно мир на Балкану и улогу Србије у том процесу. - Међутим, уз те теме општег типа, које се провлаче у тој врсти сусрета, биће ипак важније оне које ће се подвући под све то, а то су теме везане за изградњу ’Турског тока‘, односно ’Јужног тока‘. Турска жели да то буде магистрални гасовод већег капацитета, јер самим тим већа количина гаса долази у Турску и она је транзитна земља са геополитичким и економским потенцијалом. Са друге стране, и Србији је јако важно да тај гасовод иде даље, и то преко наше територије, односно да се сам пројекат реализује. А ако причамо о реализацији ’Турског тока‘ и ’Јужног тока 2‘, онда можемо да схватимо и зашто би Турска могла да промени став према ’Великој Албанији‘, то јест албанским сепаратистичким и екстремистичким идејама и према бошњачком хегемонизму, јер и једно и друго изазива турбуленције на Балкану, а турбуленције на Балкану и изградња магистралног гасовода не иду заједно, оцењује Анђелковић. Како каже, ако Турска жели да се изгради значајан гасовод заједно са Русијом, а који би снабдевао Европу и који би постепено превазишао првобитну намеру да то буде само „Турски ток“, онда Анкара мора да да допринос стабилизацији Балкана. - Стабилизације Балкана нема без обуздавања великоалбанских претензија, односно бошњачког хегемонизма, јер то су генератори кризе. Тако да се у контексту изградње гасовода отвара могућност за даљу нормализацију српско-турских односа на геополитичким основама, а које би водиле смиривању стања на Балкану и мислим да ће то бити централна тема иза кулиса састанка, сматра Анђелковић. На питање да ли се може очекивати да Турска на неки начин помогне Србији и учествује у изградњи гасовода који би ишао кроз Србију, Анђелковић каже да ни ту могућност не треба искључити. - Могуће је да ће Турска директно учествовати у финансирању гасовода, што би за нас било добро решење, али под условом да и Русија буде у цео процес озбиљно укључена. За нас је добро везивање за Турску, али не ексклузивно везивање већ у контексту руско-турских односа. Турска која је руски партнер може да буде потпора и српским интересима, док Турска која самостално наступа може за нас буде опасна, јер ако Турци сувише ојачају на Балкану, а налазе се ван контроле било које друге силе, онда дугорочно не знамо шта ће бити. У сваком случају, сам разговор Вучића и Ердогана не треба посматрати као протоколаран јер мислим да касније итекако може да се покаже од великог значаја за нашу сарадњу са Турском и за решавање неких важних питања која нам предстоје, напомиње Анђелковић. У контексту чињенице да су и Турска и Србија кандидати за пријем у чланство Европске уније, Анђелковић каже да Турска за нас може бити пример који треба да расхлади усијане европљанске главе. - Иако искуство Турске са ЕУ није потпуно компатибилно са нашим случајем јер је реч о земљи која има другачији геополитички значај, економију и цивилизацијске зоне, оно што је заједничко нама и Турцима је да нас Европска унија врло често уцењује. Битно је да научимо из њиховог примера да отварање преговарачких поглавља не значи и затварање, као и да можемо да будемо у преговарачком процесу у наредне три деценије и да нигде не стигнемо. Друга важна ствар је да чланство у НАТО-у не гарантује улазак у ЕУ. То нам тако представљају НАТО лобисти, али заправо није тако, а Турска је набољи сведок. Мислим да сва та искуства треба да узмемо у обзир, али ипак и да будемо свесни да се разликује случај Србије и Турске, закључује Анђелковић. Велимир Илић данас је проговорио о томе на који начин је "најурен"из владе Србије, као и колико му је новца Вучић понудио да напусти политику. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
